Tom Clancy’s The Division 2

Po meni je Borderlands najbolja luter šuter igra u poslednjih deset godina, a u poređenju s njom, današnji naslovi kao što su Destiny, Anthem, Warframe i The Division nemaju šta mnogo da ponude. No, ako izostavimo “oca” luter šuter igara, onda u ovoj skupini jedino Warframe i The Division nude nešto dobro, dok ostali naslovi ne uspevaju da iskoriste zabavnu formulu ovog žanra.

Raspala se demokratija

The Division 2 ide koracima svog prethodnika i u osnovi se ne razlikuje mnogo od njega, ali već kroz par misija se može videti znatan napredak koji je igra ostvarila. Okršaji izgledaju mnogo realističnije, zbog toga što neprijatelji više “ne piju” metke, a rukovanje oružjem i kretanje od zaklona do zaklona je dosta efikasnije. Koncept samih misija je sličan kao i u prethodnom delu, s tim što su neprijatelji dosta inteligentniji, a misije bogatije detaljima. Igra u singlplejer varijanti može da vam zada mnoštvo muka kroz borbe koje se uglavnom svode na to da vas prvo opkole i napadaju suicidalni tipovi, najčešće opremljeni hladnim oružjem, dok ih drugi iza različitih ćoškova pokrivaju.

Osvetljenje je zaista sjajno urađeno

Za razliku od prošlog dela koji se odvijao u Njujorku po zimi, radnja drugog dela je smeštena u Vašington tokom leta, gde se različite frakcije u postapokaliptičnoj sredini bore za prevlast. Ljudi koji u stvarnosti žive u Vašingtonu kažu da je grad prostorno i arhitektonski predstavljen veoma verno. Ulice su preplavljene razbacanim predmetima, slupanim kolima i životinjama koje trčkaraju unaokolo, a broj detalja je stvarno neverovatan da se čovek prosto pita koliko li je samo vremena i truda uloženo u razvoj igre. U zavisnosti od dela grada u kom se nalazite, različite frakcije patroliraju i brane svoje teritorije.

Pogledajte samo taj nivo detalja na ulicama!

Priča je predstavljena putem kratkih video snimaka između glavnih misija i kroz različite audio prenose koji su raštrkani po celom gradu. Tokom njihovog emitovanja prikazani su uglavnom suvoparni i monotoni dijalozi. Radnja je zato veoma neprimamljiva i nebitna, a njen glavni cilj je da upotpuni ambijent i da mu da nekakav smisao. To je i odlika današnjih luter šuter MMO naslova koji do sada nisu uspeli da dostave igračima radnju vrednu slušanja.

U glavnim misijama okruženje je veoma zanimljivo

Glavni cilj igrača je da otključa sve aktivnosti dostizanjem maksimalnog nivoa, što mu omogućava da pribavi retku i kvalitetnu opremu koja će ga distancirati od običnog sveta. Postoji mnoštvo aktivnosti koje donose različite vrste nagrada, a zajednička stvar za sve vrste misija je ta da donose XP koji služi za napredovanje. Osnovna oprema se sastoji od dve puške i jednog pištolja, kao i od kacige, pancira, maske i štitnika za noge i ruke i ima uticaj na jačinu igrača. Postoji meni za sređivanje izgleda lika gde mogu da se preuzmu različiti odevni predmeti. SHD cache je glavna stvar koju ćete tražiti, a uz pomoć njega možete da otključate različite vrste perkova. Uticaj svakog pojedinačnog perka je veoma mali, ali zbirno daju igraču veću prednost u borbama, ali i prilikom istraživanja i skupljanja resursa.

Prave američke brčine

Vremenom se igrač sukobljava sa sve jačim neprijateljima, što ga tera da konstantno traži načine da zameni staru opremu. Sporedne misije donose različite vrste skica koje služe za pravljenje određenih predmeta, dok glavne misije omogućavaju pristup novim regijama, kao i otključavanje spravica, poput dronova, štitova, tureta, bombi i senzora za detektovanje neprijatelja. U okviru regija postoje neprijateljske baze koje treba da se oslobode, a uglavnom daju resurse za pravljenje predmeta. U jednoj specijalnoj zoni drugi ljudi na internetu mogu da vas napadnu, ali su zato nagrade u njoj mnogo veće, nego u običnim regijama. Tokom svake misije postoji makar jedan boss sa kojim morate da se obračunate, a po svojim karakteristikama oni su vrlo nalik na obične neprijatelje jer sem veće jačine ne nude nikakav poseban izazov.

Interfejs je šarenolik i zbog toga veoma nepregledan, a konzolaši će imati dosta problema da se priviknu na spore tranzicije između menija. U opcijama može da se podesi veličina fonta, što je veoma poželjno ukoliko ste udaljeniji od televizora, ali taj font se iz nekog razloga ne odnosi na HUD, već na glavne menije. Dosta puta sam morao da nagađam šta se od mene traži u misiji, ali srećom uglavnom se sve svodi na čišćenje neprijatelja. Na običnoj PlayStation 4 konzoli vreme učitavanja je otprilike pola minuta, što je prihvatljivo ako se uzme u obzir da GTA V ume da se učitava i do deset puta duže.

Mnogo nabacanog teksta kad se otvori meni

U odnosu na keca, The Division 2 donosi kvalitetna poboljšanja koja su bila preko potrebno, što je posebno vidljivo u okršajima sa neprijateljima. Ceo luter šuter MMO žanr je zamišljen tako da igrač pronađe ljude sa kojima će da igra kooperativno. U suprtonom, singlplejer varijanta ne pruža celokupan sadržaj, niti daje trajnu zabavu jer se sve svodi na rešavanje glavnih misija i praćenje ne tako pametne i originalne priče.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA.