Svako ko poseduje primerak Destiny 2 može da učestvuje u novom Solstice of Heroes dešavanju koji donosi nove izazove. Početak […]
U toku je besplatan vikend za Destiny 2, a svi PS4 korisnici mogu da mu pristupe. Igra je u potpunosti […]
Treća po redu ekspanzija za Destiny 2 će se zvati Forsaken, a datum izlaska je najavljen za 4. septembar ove […]
Destiny 2 je imao jako trnovit put iza sebe – nakon izlaska kontraverze su se ređale, a igrači su imali […]
Od izlaska prvog dela Destinya prošlo je čak tri godine, a u međuvremenu je Activision izbacio i četiri ekspanzije The Dark Below, House of Wolves, The Taken King i Rise of Iron. Na mene je Destiny ostavio pozitivan utisak, uprkos tome što je imao zaista lošu priču i repetitivan gejmplej. Najveći problem je bio što nije ispunio inicijalna očekivanja, već je svoje nedostatke krpio dodacima, što je rezultiralo nezadovoljstvom među igračima.
Destiny 2 je, za sve one koji nikad nisu igrali, mešavina Haloa i World of Warcrafta. Bungie, razvojni tim koji stoji iza Destinya i prethodno navedenog Haloa, je uneo tradicionalne gejmplej mehanike iz Halo franšize i implementirao ih u potpuno drugačiji onlajn PvE i PvP sistem. PvE je zasnovan na kampanji, a pored osnovne priče sadrži i “strikes” za tri igrača i raidove za šest igrača. “Strikes” predstavlja kooperativnu akciju za tri igrača i obično traje oko pola sata, a završava se borbama sa bossovima. Pored toga igrač može da učestvuje u novim aktivnostima na planetama i da uđe u interakciju NPC-evima i drugim igračima. Što se tiče PvP režima, on je zasnovan na borbi 4 na 4, što se bitno razlikuje od keca koji bio 6 na 6. Najveći nedostatak kod PvP režima na PC verziji je dug period pronalaženja mečeva za manje levele.
Za razliku od prethodnika, Destiny 2 i ima konkretniju priču, a ona počinje tako što “Marsovci” napadaju poslednji naseljeni grad na Zemlji po imenu The City u potrazi za moći koju taj grad poseduje. Cilj igrača je da povrati moć i okupi grupu od tri istakunta Guardiana, kako bi udruženim snaga povratila The City. Dakle, ne radi se o nekoj vrhunski osmišljenoj radnji, ali od ovakvog tipa igre ni ne treba puno očekivati po tom pitanju. Što se tiče likova, uglavnom su svi slični i vrlo lako ćete ih zaboraviti posle par meseci neigranja. Po mom mišljenju jedini lik koji je atipičan i odlično dizajniran je Cayde-6. Najiritantnija stvar je što je i u ovoj igri glavni lik mutav, pa glas vašeg heroja zamenjuje robot po imenu Ghost. Na samom početku igre dostupne su tri klase za igranje titan, hunter i warlock. Moj izbor je bio titan klasa – najbolje izbalansirana za svakog početnika. Takođe kada izaberete klasu u mogućnosti ste da napravite lika, ali nažalost opcije su vrlo siromašne, što ograničava vašu maštu.
Gejmplej podseća na Halo franšizu, ali karakter igre je nažalost i dalje dosta monoton. U odnosu na prethodni deo, očekuje vas znatno bolji interfejs, brže vreme učitavanja, a mapa jasno pokazuje gde treba da se ide. Misije su malo unapređene i time je smanjena monotonost, ali je i dalje primetna. Neprijatelji su izrazito neinteligentni, a borba je manje-više ostala slična. Uz pravo društvo igra može da bude poprilično zabavna, a po mom mišljenju solo režim ne može da vas drži više od sat-dva dnevno. Oružja su podeljena u tri grupe – Kinetic, Energy i Power, a vozila se ne otključavaju levelom, već sa srećom, što je jedan mali minus igri. Svaka klasa ima posebne super veštine koje se aktiviraju tasterom F, a one mogu da se poboljšavaju levelovanjem. Takođe prilikom razgledanja inventorya, moguće je promeniti heroju opremu, kao što su npr. rukavice, šlem ili robot zvani Ghost.
Grafički igra je na solidnom nivou i nudi kvalitetnu atmosferu upotpunjenu boljim saundtrekom u odnosu na prethodni deo. Teksture su uglavnom kvalitetne, a likovi i okruženje gotovo perfektni, sem vatre koja je smešno urađena. Jedina mana je šarenolikost koja ume da bude neprijatna za gledanje, ali to uglavnom zavisi i od samog levela. Igra je za PC kvalitetno optimizovana i radi normalno na 60 FPS-a bez nekih ozbiljnih padova, ali su zato cut-sceneovi svedeni na 30 FPS-a.
Ukoliko ste ljubitelj Destiny franšize treba da znate da je Destiny 2 veliki korak napred u odnosu na prethodne delove. Igra je kvalitetno optimizovana i može da se pokreće i na nešto lošijim kompovima, a nudi dosta akcije i zanimljiv univerzum. Moja lična preporuka je da sačekate da izađe DLC ukoliko mislite da trenutni sadržaj ne može da vas dovoljno zadrži, a ako smatrate da vam je igra preskupa, alternativa ovoj igri je besplatna third person pucačina Warframe.
Destiny 2: Curse of Osiris – Utisci
Prvi dodatak po imenu Curse of Osiris je dostupan za kupovinu igračima koji poseduju Destiny 2 po ceni od 20 evra. Cena nije ni malo mala, s obzirom da igra nudi nekih 2h gameplaya, što je za tu cenu mnogo. Radnja Curse of Osirisa se odvija kroz 8 misija na Merkuru, a priča se vrti oko lika po imenu Osiris, kog igrač mora da spasi od strane rase Vex. U osnovnoj igri imali smo prilike da se oprobamo na Merkuru, u okviru Crucible moda (PvP), a sa ovim dodatkom smo sada u mogućnosti da ovu planetu i istražujemo. Pored osnovne kampanje, postoje i dva nova Strikesa, kao i jedan novi Raid u okviru Raid Laira. Raid Lair je aktivnost za šest igrača, sastavljena od raznoraznih zagonetki i bosova, kao i ekskluzivnog loota. Takođe dostupne su opcije i za dva nivoa težine – normal i prestige. Razlika u odnosu na običan Raid je u tome što su znatno kraći od pojedinih Raidova. Pored toga, dostupne su ukupno 3 mape za multiplayer (crucible mape) – Pacifica, Radiant Cliffs i Wormhaven. Merkur po pitanju dizajna je lepo osmišljen i izgleda sjajno, ali to nije razlog zbog koga biste trebali da odvojite 20 evra. Takođe pojedini neprijatelji su dobili nov izgled, ali mehanike su ostale iste, a sama kampanja je poprilično laka. Moje lično mišljenje je da biste trebali da sačekate sledeći DLC jer ovaj novi nudi malu zabavu, ako se pogleda njegova velika cena.