Assassin’s Creed: Valhalla

Godinama su fanovi Assassin’s Creed franšize molili Ubisoft da napravi igru smeštenu u doba Vikinga, a ove godine im se ta želja i ostvarila. Assassin’s Creed: Valhalla je treći u nizu naslov koji prati novu formulu pretežno RPG pristupa igri koji je započeo sa AC: Origins. Taj novi pristup i dalje stvara određene podele među igračima, pošto noviji naslovi imaju malo sličnosti sa igrama koje su bile vrhunac ove franšize (drugi deo, Brotherhood i Black Flag). No, to ne znači da je Valhalla lošija od prethodnika, samo je drugačija.

Prvo treba istaći da je Ubisoft izuzetno uspešno dočarao atmosferu iz tog perioda, ali ništa manje na tom polju nije ni trebalo očekivati s obzirom na veliko iskustvo razvojnog tima i njihovo izvanredno poznavanje arhitekture. Radnja se odvija u brdovitoj i snežnoj Noverškoj i u šumovitoj i ravnoj Engleskoj i obe teritorije su prikazane verodostojno. Glavni lik, Eivor, u Norveškoj uspešno osvećuje smrt svog oca, a zatim u Engleskoj sa svojim bratom započinje svoje naselje i pokušava da izgradi saveze koji će učvrstiti njegovo novo uporište. Savezi se sklapaju putem izbora zone na koju će se Eivor fokusirati, a veličina mape osigurava dosta sati igranja. Mapa je prilično prostrana i poseduje solidan broj zona tako da je istraživanje jedna od jačih strana AC: Valhalla. Moguće je učestvovati u velikom broju sporednih aktivnosti koje su ponekad komične i pronalaziti blaga u koja spadaju resursi, oružja i oprema.

Kao i u svakoj RPG igri, istraživanjem i savladavanjem protivnika se dobija XP koji služi za dalje unapređenje lika putem drveta sposobnosti. Moram da napomenem da je skill tree bez razloga izuzetno razgranat i da je većina sposobnosti pasivnog tipa (poboljšanje statistika lika, umesto interaktivnih sposobnosti) tako da je njihovo otključavanje jedan izuzetno dosadan proces. Pozitivna strana u ovom segmentu je što su napokon uklonjene blokade koje su sprečavale igrače da napreduju zbog manjka nivoa, tako da je moguće prelaziti glavne zadatke bez brige o nivoima koja je bila neizbežna u Origins i Odyssey. To znači da su uklonjene i mikrotransakcije koje su povećavale stopu dobijanja XP, tako da su dostupne samo kozmetičke mikrotransakcije što je za svaku pohvalu.

Samo delić skill tree

Gejmplej je seme razdora između purista i ljubitelja ovog serijala. Izlaskom Originsa igra je doživela revoluciju prelaskom na RPG sistem, ali isto tako postaje primetno da je gejmplej u kojem je šunjanje osnova prerastao u klanicu. U Valhalli je skoro bespotrebno pokušavati da se šunjate ili da koristite skrivenu oštricu koja je jedan od prepoznatljivih simbola ove franšize. Kad god sam pokušao da igram pažljivije, nakon što bi me video jedan protivnik, videli bi me i svi ostali, izvadio bih sekiru i kad ih se otarasim zapitao bih se: “Zašto sam uopšte pokušavao da se šunjam?”. Dodatnu so na ranu sipa činjenica da je čak korišćenje luka i strele učinkovitije od skrivene oštrice što me odmah asocira na Tomb Raider serijal umesto na nešto što u nazivu nosi Assassin’s Creed.

Za one koji više preferiraju akciono orjentisanu borbu umesto šunjanja, Valhalla će im više odgovarati nego prethodne igre iz franšize. Koliko god taj pristup nije u stilu Asasina, jeste u stilu Vikinga, tako da je sa te strane potpuno opravdan prelazak iz šunjalice u otvorenu borbu. Sama borba sa protivnicima nije naročito interesantna pošto je veštačka inteligencija priglupa, a većina protivnika se rešava serijom slabijih i jačih udaraca i tako u nedogled. Postoje i razne sposobnosti koje je moguće otključati istraživanjem, ali nisam primetio da je njihova upotreba neophodna i većina njih mi nije donela neku preteranu koristu u toku igranja. Uprkos tome, postoji određena doza zadovoljstva i u ovakvom hack and slash pristupu, tako da sve zavisi od naklonjenosti igrača.

Jedna od mini igara u kojoj je cilj što brze ispiti 3 roga medovače – vikinški, nema šta!

Osnova svih zadataka je ista, a svodi se na čišćenje kampova sa neprijateljima. Postoji jedna fina opcija u vidu ospade (raidovanja) manastira i manjih uporišta kako bi se domogli resursa potrebnih za unapređivanje naselja. Koliko god bila u duhu Vikinga i ona se utapa u ovaj monotoni ciklus čišćenja kampova sa protivnicima i kada pokupite svo blago u toj oblasti završili ste opsadu. Još jedan tip sporednih misija je lista meta iz Order of the Ancients (protivnici Asasina u ovom delu) koje treba eliminisati. Na prvi pogled sam pomislio da je u pitanju nemesis sistem iz Middle Earth: Shadow of Mordor, ali je zapravo reč o klasičnoj listi meta koje otkrivaju neke informacije koje su nedostupne u glavnim zadacima.

Poslednji segment kojim bih se pozabavio je grafički prikaz koji je odrađen na prilično visokom nivou. Ubisoft generalno nije izneverio što se tiče grafike, osim u par navrata kad su u pitanju modeli sporednih likova ili teksture i modeli predmeta unutar kuća. Svakako, po mom mišljenju, nije uvedeno previše poboljšanja u odnosu na prethodnu igru, ali ne postoji veliki broj zamerki u ovom segmentu. Optimizacija nije najsrećnija i pored day-one zakrpe, a to se pogotovo ogleda na jačim konfiguracijama koje dobijaju manje FPS u poređenju sa igrama sličnog izgleda. To ukazuje da Ubisoft mora još dosta da poradi u ovom segmentu, ali osim jednog neočekivanog gašenja igre i povremenog bezrazložnog pada FPS nisam imao nekih većih problema.

Assassin’s Creed: Valhalla je dostupna po ceni od 60 evra za običnu ediciju igre uz mogućnost kupovine season pass koji će po nižoj ceni otključati dodatni sadržaj u budućnosti. Količina sadržaja u igri sigurno ispunjava cenu koju Ubisoft traži jer sam uveren da igrače očekuje minimum 50 sati borbe i istraživanja. Kada bih morao da opišem Assassin’s Creed: Valhalla u jednoj rečenici rekao bih da je u pitanju mešavina Witcher 3, Tomb Raider, God of War i Assassin’s Creeda koja ne uspeva da uvede dovoljno inovacije. Oni koji su očekivali vraćanje franšize korenima će biti razočarani, a oni kojima su se dopala prethodna dva dela će sigurno biti oduševljeni pošto je Valhalla objektivno bolja od Origins i Odyssey. Ako preživite prvih nekoliko sati koji su prilično spori, predvidivi i dosadni, moguće je da će vam se ova igra uvući pod kožu i možda je čak i pređete do kraja. Ljubitelji nordijske mitologije i serije Vikinzi ne bi trebali da propuste ovaj naslov pošto je u njemu sadržan prikaz Vikinga kakav su tražili.

Autor teksta: Vladimir Živković

Za potrebe testiranja, igru ustupio Ubisoft.

Poklanjamo Assassin’s Creed: Valhalla za PC! [GIVEAWAY ZAVRŠEN]