Call of Duty je i pored svoje dugovečnosti i popularnosti prolazio kroz veoma turbulentan period prethodnih nekoliko godina. Može se reći da je početak tih dešavanja bio veoma kontroverzni Call of Duty: Ghosts, nakon kojeg je razvojni tim ušao u konstantno eksperimentisanje i menjanje vremenskih perioda u kojem se odvija igra. Trenutno najnoviji deo, Call of Duty: World War II, je imao veliki broj netačnih istorijskih činjenica i gameplay koji nije značajno doprineo poboljšanju franšize.
Call of Duty: Black Ops 4 na prvi pogled izgleda kao veoma loša ideja jer na prvi pogled izgleda kao muženje već posrnule franšize korišćenjem Black Ops imena koje jeste imalo relativno dobar uspeh u bar dva navrata (treći je pomalo diskutabilan). Ipak, nakon testiranja beta verzije igre, može se reći da budućnost ne izgleda tako crno za Call of Duty serijal.
Za početak bi trebalo istaći neke od glavnih i najkontroverznijih promena koje nam donosi Black Ops 4. Prva na listi je ukidanje regeneracije helta prirodnim putem, tako da je sada potrebno da igrač sam sebe zakrpi nakon što primi nekoliko metaka. Iako shvatam da dugogodišnji igrači ne vole ovu promenu jer menja jednu od stvari koja je bila prisutna još od prvog dela, stiče se utisak da se na ovaj način uklanja “run and gun” (trči i pucaj) princip igranja koji je bio relativno loša stvar jer je nagrađivao loše igrače , a na ovaj način se daje šansa boljim igračima da se istaknu sa pravilnom taktičkom igrom (ne misli se na kampovanje).
Sledeća promena je broj helta koji je sada 150, a ranije taj broj nije nigde ni bio istaknut zbog auto-regeneracije. Najčešće žalbe su vezane za broj helta, ali ti kritičari ne shvataju da je zapravo smanjena šteta koju nanosi metak iz oružja, a da je broj helta verovatno isti kao i u prethodnim naslovima. Iz prethodno pomenutih promena proističe kritika da je gameplay daleko sporiji nego ranije, što se ne poklapa sa generalnim utiskom koji pruža beta testiranje. Možda je tačno da sporije ubijanje ljudi dovodi do sporije akcije i da manuelno krpljenje podstiče usporavanje, ali stiče se osećaj da je igra brzine Overwatch ili Titanfall (samo bez skakanja i futurističke opreme) koje su nesporno brže od Call of Duty serijala. Moguće je čak i da veličina mape utiče na taj utisak, pošto mape nisu preterano velike i nakon par mečeva se mogu veoma brzo naučiti.
Naravno, jedna od promena koja je izazvala buru reakcija je izbacivanje singleplayer režima u korist Battle Royale moda. Ova promena je možda izazvala i najviše podela među fanovima, jer je ovo prvi put u istoriji Call of Duty serijala da igra nema singleplayer. Sa druge strane gledišta, dobar broj Call of Duty kampanja nije bio dobar (čast izuzecima) tako da nedostatak ovog režima ne bi trebao da izaziva sažaljenje i frustracije.
Nakon svih kontroverzi najzad može da se baci fokus na ostale novine koje su isto podložne kritikama, ali manje nego prethodno istaknute. Ubačeno je 10 operatera u igru nalik onim u Rainbow Six Siege. Svaki operater ima jednu sporednu i jednu ultimativnu sposobnost koje trenutno nisu baš najbolje balansirane, tako da postoje neke sposobnosti koje su potpuno beskorisne i neke sposobnosti koje su trenutno previše jake. Ipak, sve brojke i sposobnosti su podložne promeni pošto je u pitanju beta verzija igre tako da se to ne može uzeti kao minus. Subjektivno smatram da uvođenje operatera nije potrebno igri kao što je Black Ops 4, ali u kombinaciji sa drugim promenama podstiče igrače da rade zajedno u režimima kao što je Team Deathmatch gde najzad “Team” dobija pravo značenje reči.
Trenutno je dostupno 5 režima igranja, a to su Heist, Team Deathmatch, Search and Destroy, Control i Capture Moshpit. Posebno se ističe Heist koji je režim koji podseća na Counter-Strike: Global Offensive (CS:GO) gde dva tima od po pet igrača odmeravaju snage i na početku svake runde kupuju oružja kao i unapređenja. Cilj je da se pokupi torba s novcem i da se odnese do mesta označenog na mapi. Najveća mana za sad je što ne postoji očigledna taktika što se tiče kontrole novca, za razliku od CS:GO gde se tačno zna kada treba kupovati i šta kupovati. U finalnoj verziji igre biće dostupan Battle Royale režim kao i Zombie režim koji će imati tri različita scenarija.
Za kraj smo ostavili grafičke opcije i objektivno možemo reći da je ovo jedan od najdetaljnijih menija na PC-u koji je ikad bio u nekoj od Call of Duty igara. Nije napravljen dovoljno pregledno, ali postoji dosta naprednih opcija uključujući one vezane za Framerate kao i Field of View podešavanje zbog kojeg su ranije banovali ljude. Performanse su prilično dobre, iako se neki igrači žale na povećano korišćenje procesora i RAM memorije, ali je igra u boljem stanju od Call of Duty World War II bete gde ste odmah mogli da vidite da nešto nije u redu sa optimizacijom.
Konačan utisak je da Call of Duty: Black Ops 4 donosi revoluciju u Call of Duty serijalu i da je na dobrom putu da unose veoma potrebno osveženje koje je nedostajalo svih ovih godina. Za one koji su navikli na dobre igre iz franšize poput Modern Warfare i Modern Warfare 2, ovaj deo će sa pravom izgledati kao nešto što nije Call of Duty. Ako gledamo ovaj deo kao zaseban, generalno podseća na čudnu mešavinu Overwatch, Rainbow Six Siege i Titanfall koja iz nekog razloga funkcioniše prilično dobro i pored velikih razlika između ovih naslova.
