U poslednje vreme nisam imao prilike da igram mnogo toga novog – Hades 2 se pokazao jako dobro i od tada se nisam fokusirao ni na šta novije. Kraj leta uskoro dolazi, pa samim time i novi naslovi, među kojima je i Star Wars Outlaws, prva igra na mojoj listi iz druge polovine godine. U pitanju je akciona avantura iz trećeg lica na kojoj je radio Ubisoftov studio Massive Entertainment prepoznatljiv po Tom Clancy’s The Division serijalu. Nažalost, igra se pokazala poprilično mlako i neprimamljivo u svakom smislu.
Svoju prepoznatljivos iz The Division serijala Massive Entertainment nije preneo u novu Star Wars igru. S obzirom da ima mnogo stealth sekvenci, teško je i bilo da se tako nešto odradi. Tu je i taj vertikalni aspekt u samoj kretnji oko koga su se pomučili da ga učine zanimljivim, ali bez uspeha kao u Avatar: Frontiers of Pandora. Što se tiče same radnje, glavni lik je snalažljiva devojka po imenu Kejt koja se kreće kroz open-world Star Wars svet prepun izazova. Njena želja je da sa svojim ljubimcem Niksom ugrabi veliki keš, ali zadate okolnosti joj ne daju toliko prilike da to odmah i učini.
Od profesionalnog alata korsiti laserski pištolj u obračunu sa protivnicima, uređaje za provaljivanje u različite odaje i kompjuterske sisteme, kao i još par sitnih gedžeta. Od vozila tu su svemirski brod za dalja putovanja i motor za raznovsrna prostranstva po samim planetama. Oba prevozna sredstva su interesantna za upravljavanje, ali nažalost nisu ključni aspekt igre. Tokom misija, prevashodni fokus je na šunjanje i provaljivanje u različite odaje. U tim prilikama najinteresantniji je elektronski uređaj, a njega koristite tako što klikćete u određenom ritmu kako biste provalila vrata.
Zašto šunanje nije interesantno? Prvenstveno zato što su sekcije za šunjanje veoma čudno dizajnirane i osmišljene. U početku one prate određenu logiku i prilagođavaju se igraču i njegovom razvoju, ali vremenom to zna da postane jedna opšta zbrka. Uveren sam da je jako teško da se napravi dobra open-world stealth igra, pa mi taj koncept i ovde deluje kao ozbiljna prepreka da se postigne nešto zabavno. Interakcija sa tim open-world svetom je daleko od nečega dobrog. Odnosi između likova su uglavnom tupi i dosadni, pa sem neke šale koja se negde provuče, jako je teško poistovetiti se sa likovima i uneti se u samu radnju.
Najzabavnija mini igra u Star Wars Outlawsu – obijanje vrata
Najtragičnija činjenica je to što mi je najzabavnije bilo obijanje vrata elektronskim uređajem. Mogućnosti DualSense kontrolera iskorišćene su na pravi način za realizaciju te mini igre. Ostalo je sve poprilično mlako, bez neke jezgrovite snage koja vuče igrača da napreduje dalje. Čak i sama grafika je miks svega i svačega, likovi su uglavnom tipični, a njihove animacije i izrazi ukočeni, dok je atmosfera poprilično sterilna. Okruženja znaju da zaista izgledaju impresivno, pogotovu tokom vožnje, pa tako ne mogu da kažem da je prezentacije sveobuhvatno loša. Nažalost, prošlo je 6 godina od naslova kao što je RDR 2, pa samim tim očekujem da današnje igre moraju da nose uzbudljivost i interaktivnost približnu takvom jednom naslovu, što ovde nije uopšte slučaj.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA
