Avatar: Frontiers of Pandora je kombinacija koju nisam očekivao da ću videti. Ubisoft već nekoliko godina unazad ima problema da se poveže sa publikom, a Avatar je doživeo vrhunac popularnosti pre više od decenije. Ipak, ova kombinacija uopšte nije loša, kao što na prvi pogled zvuči: Ubisoft ima velikog iskustva sa open world igrama, a Avatar kao svet zahteva takav tretman. Nisam imao velika očekivanja od ovog naslova, pogotovo zato što mi se poslednjih par Ubisoft naslova uopšte nije svidelo, ali sam se prijatno iznenadio.
Protagonista je član Sarentu klana, poznatog po tome da su putujući pripovedači i uvaženi su od strane svih drugih klanova Na`vija. Kako to obično biva, protagonista i njegovi rođaci su poslednji preostali živi članovi klana. Ključna tematika koju Avatar pokušava da obradi je borba između prirode i čoveka. Mišljenja sam da filmovi, pa ni sama igra, nisu uspeli da to prikažu na adekvatan način. Frontiers of Pandora se svodi na jednu turneju po Pandorinim različitim biomima, kako bi se svi klanovi ujedinili u borbi protiv ljudi koji zagađuju njihovu planetu.
Početak igre je prosto rečeno dosadan. Prvih sat vremena ste zaglavljeni u laboratoriji, a navikli smo već od Ubisofta da nas još na startu upoznaje sa svojim harizmatičnim i zanimljivim zlikovcima, međutim Mercer nije ni harizmatičan, niti zanimljiv. Beg iz laboratorije traje predugo, a već nakon prvih pet minuta u Pandori, protagonista postajete mašina za ubijanje. Posle toga, dobar deo uvoda trčite nekoliko kilometara do sledećeg odredišta kroz gustu šumu, što me je zamalo skroz odvratilo od igranja. Na raspolaganju su dva moda za igranje: jedan gde vas igra navodi i drugi gde treba da tražite svaki zadatak samostalno. Sistem gde sami istražujete nije intuitivan i veoma je loše izveden, tako da je moja preporuka da se koristi guided mod.
Sve se menja kada dobijete svog letećeg kompanjona, Ikrana. Kretanje kroz svet postaje mnogo zanimljivije, pa čak pozitivno utiče i na tok borbe. Moguće je istraživati i leteća ostrva tako da planeta dobija i vertikalnost. Postoji dosta zanimljivog sporednog sadržaja koji nije prenatrpan kako to očekujemo od Ubisofta, ali opet su tu i neke dosadne misije. Uvedeni su određeni elementi preživljavanja, nove mehanike koje Ubisoft do sada nije koristio, pa je sada neophodno jesti u određenim vremenskim intervalima, a takođe je moguće i praviti opremu. Lov i sakupljanje su nažalost nepotrebno zakomplikovani i treba čekati određene atmosferske uslove da bi kvalitet sastojaka bio zadovoljavajuć, pa sam vrlo brzo odustao od ovog segmenta igre.
Dinamika moći je takva da u svakom okršaju protivnik pobeđuju ako se uđe u direktan sukob, bez pripreme. Najefikasniji način borbe je uklanjanje protivnika iznenadnim napadom iz okoline. Međutim, kao i većini novih igara, gde je šunjanje opcija, protivnici su mutavi i ne mogu da primete svog mrtvog saborca koji stoji nekoliko metara od njih. Stvarno sam imao neke od najintenzivnijih i najzabavnijih momenata u igri, dok sam čistio Pandoru, ali nažalost dosta stvari u samoj borbi zavisi od toga kakvu opremu trenutno koristite.
Podela opreme po nivoima nije trebalo da nađe mesto u Avataru. Iako donekle može da postoji razlog zašto su jači protivnici u kasnijim zonamal, to ne bi trebalo da znači da zahvaljujući novim, jačim rukavicama možete da preživite direktnu eksploziju, niti da ljudi odjendanput budu toliko jaki da mogu da nastave borbu kada ih pogodi strela daleko veća od njih samih. Sistem je uveden da bi primorao igrača da radi sporedni sadržaj, ali na najgori mogući način. Ne znam koliko puta sam poginuo zato što sam želeo da napadnem kamp koji je za dva nivoa viši od mene – mrtav bih bio samim pogledom na neprijatelja.
Avatar Frontiers of Pandora je stvarno prelepa igra, i ne znam koliko puta se divio skyboxovima, pogotovo noću. Moram da istaknem da Na`Vi izgledaju čak i bolje od ljudskih likova i da je svaka scena u igri in-game. Stvarno je dobra optimizacija za PC, pogotovo za Radeon grafičke kartice, što je danas retkost. Muzika je dobra, ali daleko od spektakularne. Glasovna gluma je isto na veoma visokom nivou.
Imam osećaj da se Ubisoft već neko vreme plaši da nas pusti da se igramo u njihovim svetovima. Isti takav osećaj sam imao i sa prethodnim njihovim naslovima, ali ovaj aspekt vezan za opremu je opasan presedan. Dinamika borbi je mnogo dobra, ali svaki put kada pogrešim i poginem imam osećaj da je glavni krivac za to oprama, a ne ja. Najviše zabave sam imao kada sam aktivno izbegavao da radim ono što mi je bio cilj. I pored svih nedostataka Frontiers of Pandora je daleko od lošeg naslova. Mislim da je najveći problem koji Avatar ima to što je ova godina prepuna fantastičnih igara i da ćemo vrlo brzo zaboraviti da je ova igra uopšte postojala.
Autor teksta: Milan Popović
Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA.