Rage 2

Marketinška kampanja za Rage 2 je napravila ogroman uspeh u promovisanju igre, ali je ujedno stvorila velika i preterana očekivanja kod igrača. Najzabavniji segment igre su brze, jednostavne i zabavne borbe koje vizuelno podsećaju na Doom iz 2016. godine. Nažalost, u cilju da igru učini dužom, studio Avalanche je primorao igrače da rade druge nezanimljive stvari, što je znatno usporilo gejmplej koji po svojoj prirodi mora da bude brži.

Već na samom početku može da se oseti da je igra preplavljena nebitnim radnjama, umesto da je isključivo fokusirana na dinamičnost borbi. Osnova za priču je jednostavna, što odgovara ovakvom tipu igre, ali kako vreme odmiče radnja postaje prenatrpana glupim i dosadnim dijalozima. U odnosu na prvi deo, Rage 2 ne poseduje multiplejer opciju, niti oružja na daljinu, što je u ovom slučaju veliki plus jer je fokus stavljen na singlplejer režim, dok bi raznorazni snajperi najverovatnije usporavali gejmplej.

Šta trabunja ovaj matorac?

Kroz celu igru provlače se tutorijal poruke koje remete fluidnost igranja. Nažalost, one su obavezno „štivo“ koje stalno morate da obnavljate da biste znali kako funkcioniše nepotrebno zakomplikovan sistem napredovanja. U okviru menija postoji mnoštvo tabova gde se poboljšavaju karakteristike lika, njegovog oružja i vozila. Prebacivanje između tabova je veoma sporo, barem na PlayStation 4 konzoli, što dodatno iritira. Na glavnoj mapi su lepo obeleženi zadaci koji su podeljeni u četiri osnovne kategorije i mnoštvo potkategorija. Prvu kategoriju čine glavne misije koje su fokusirani na priču, dok su ostale tri kagorije vezane za sporedne zadatke.

U okviru glavnih misija ima dosta zanimljivih borbi koje igru čine interesantnom, a naročito je pohvalno to što postoji raznovrsnost neprijatelja, kao i veliki broj različitih opcija koje vam stoje na raspolaganju prilikom obračuna. Takođe, u okviru zadataka treba preslušati i dosta nezanimljivih dijaloga koji na svu sreću mogu da se prekinu. Najgora stvar je što dosta puta igrač mora da pređe od tačke A do tačke B samo da bi odslušao neki nepotreban zahtev koji je mogao da čuje i preko radio veze, a obično je predočen u formi „idi do tačke C“.

Primer dosadnih tutorijal poruka

Igrač može da bira između muškog i ženskog protagoniste, što utiče samo na glas glavnog lika, dok je izgled stavljen u pedeset i peti plan jer je u pitanju pucačina iz prvog lica. Sistem napredovanja ume da zada velike muke jer postoji prevelik broj resursa koji služe za apgrejd likova, opreme i vozila. Dakle, teško je memorisati šta je sve potrebno za kupovinu ili poboljšanje određene stvari. Što se tiče samih poboljšanja, postoji veliki broj zabavnih poteza, vozila, napravica i oružja koje mogu da se otključaju.

Tokom borbi igrač može da pobije mnoštvo neprijatelja uz različite kombinacije poteza, a mogućnosti su naizgled neograničene. Najluđa opcija je definitivno overdrive koji se puni ubijanjem neprijatelja, a kada se aktivira, glavni lik postaje jači i destruktivniji. Overdrive će se napuniti još brže ukoliko protivnike ubijate sa „stilom“. Na raspolaganju vam stoji mnoštvo različitih oružja, a uglavnom se otključavaju prelaženjem sporednih misija. Za poraz neprijatelja je definitivno najzabavnija kombinacija pumparice i borbe prsa u prsa, naročito u overdrive modu.

Raznovrsnost borbi se ogleda i u dobrim boss bitkama

Kontrole za gamepad su lepo osmišljene, ali je igra ipak namenjena za PC, ne zbog toga što je teško upravljati nišanom, nego što je ipak lakše kombinovati različite poteze na mišu i tastaturi. Mnogi se žale da je upravljanje vozilima loše odrađeno, što jednostavno nije tačno, a posebno se ističu trke gde je dato dosta opcija za uništavanje neprijateljskih vozila. Naravno, Rage 2 je daleko od mehanike vožnje kakvu poseduje jedan Grand Theft Auto, ali nije ništa lošiji od mnogih igara današnjice.

Vožnja kroz surovi svet Rage 2

Postapokaliptična sredina je predstavljena u stilu Mad Max filmova, što je za svaku pohvalu jer se radi o vrhunskom uzoru. Igra je vizuelno lepo osmišljena, uz interesantan kolorit i ludački ambijent. Nažalost, likovi nisu tako dobro modelirani, niti su upečatljivi. Animacije su veoma tečne i u skladu sa potrebama ovakvog tipa gejmpleja. U glavnom meniju je vidljiva opcija za pregled statistike, ali u nju iz nekog razloga ne može da se uđe, što je veliki hendikep za igru ovakvog tipa gde su statističke brojke veoma važne.

Ček ovo je glavni negativac?

Najveći problem kod Rage 2 je taj što igra nikako da vam omogući da brzo dođete do zabavnog dela, odnosno do makljanja sa neprijateljima. Konstantno vas nešto remeti da konačno krenete u akciju – nedostatak municije ili opreme, loš fast travel koji ponekad radi, nepotrebno šetkanje kroz gradove u potrazi za prodavnicama i sl. No, kada krenete da tabate neprijatelje, sve postaje dosta luđe i interesantnije. Ukoliko ste tolerantni na dosadne i nepotrebne sekcije koje vam nabacuje igra, Rage 2 može da ponudi veliki broj različitih zadataka i dešavanja koja se odvijaju u nezaboravnoj postapokaliptičnoj sredini, preplavljenoj raznoraznim manijacima koje treba pobiti.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA.