Project CARS 3

Project CARS 3 bi po svom imenu trebalo da označava trkačku simulaciju kao i njegovi prethodnici, ali se ovog puta Slightly Mad Studios odlučio za malo drugačiji pravac. Umesto simulacije koja kažnjava greške igrača dobili smo mešavinu simulacije i arkade koja je čak arkadnija od Forza Horizon 4. Na prvi pogled ovakav zaokret nema mnogo smisla, ali ako uzmemo u obzir da je Slightly Mad Studios radio na Need for Speed Shift 1 i 2 onda možemo smatrati Project CARS 3 za duhovnog naslednika Shift serijala. Zbog čega se razvojni tim odlučio za ovako lošu marketing strategiju, verovatno ni oni sami ne znaju. No, ovo su sve sitni detalji koji su skrojili loše javno mnjenje u vezi ovog naslova.

Najbolju stvar koju je Slightly Mad Studios uradio u Project CARS 3 je broj dostupnih staza i automobila. Doduše, brojka je manja u odnosu na prethodni deo, ali ako pogledamo iz perspektive da je Project CARS 2 imao pet DLC dodataka na postojeću igru, mislim da je brojka od 39 staza (96 različitih putanja) i 211 automobila veoma solidna da pruži dovoljno raznovrsnosti. Osim staza koje je Slightly Mad Studios smislio za potrebe igre, prisutne su i neke od najpoznatijih iz sveta moto-sporta poput Monce i Silverstona. Što se tiče automobila prisutno je dosta novijih modela poput nove Toyota Supra, ali isto tako i starijih, vanvremenskih automobila poput Nissan GTR Skyline R34 (popularizovanog u filmskom serijalu Paklene Ulice), Mitsubishi Lancer EVO VI (edicija legendarnog reli vozača Tomija Makinena) i mnogih drugih legendarnih modela. Osim automobila različitih kategorija prisutno je i nekoliko modela Formule tako da je moguće oprobati se i u ovoj kategoriji.

Interesantno je da je Project CARS 3 uspeo da očuva bar malo simulacije iz prethodnih naslova tako da svako vozilo ima svoje karakteristike koje utiču na upravljanje. Ako vozite automobil sa zadnjom vučom, lako ćete primetiti da ispoljava tendencije lakšeg driftovanja po cenu stabilnosti, a isto tako i položaj motora ima svoj uticaj na ponašanje vozila. Doduše, dosta stvari je uklonjeno u odnosu na Project CARS 2 poput količine goriva u rezervoaru, podešavanja pritiska u pneumaticima, uticaja vremenskih uslova na rad motora i slično. Naravno, u pitanju su napredne opcije, ali ako uporedimo sa najboljim predstavnikom ovog žanra (Forza Horizon 4), koji isto ima sijaset opcija za podešavanje automobila, Project CARS 3 izgleda siromašno u ovom segmentu. Na svu sreću, model upravljanja je zanimljiviji od prošlogodišnjeg GRID-a, iako se u nekim momentima primećuje manjak realističnosti.

Režim karijere je podeljen na različite kategorije jačine vozila, a u svakom je prisutno 4 različita tipa trkanja, tako da su pristune: klasične trke gde je poenta biti brži od protivnika nakon nekoliko krugova, trke na kojima je potrebno ostvariti najbolje vreme, trke na kojima je potrebno ostvariti najbolje prosečno vreme nakon tri kruga i trke u kojima je potrebno razbijati table sa poenima i ostvariti što veći broj poena. Ovaj režim vrlo lako može da postane monoton, iako se staze i potrebna vozila menjaju relativno često, pošto je šablon za svaku kategoriju veoma sličan. Režimu karijere ne pomaže činjenica da su kompjuterski kontrolisani protivnici loše odrađeni. AI će se kretati nelogično po stazi i voziti izuzetno opasno i agresivno što uči ljude lošem ponašanju u multiplejer lobijima. Smatram da je multiplejer režim (ako se izuzmu “prljavi” vozači) bolje odrađen od karijere jer je moguće naići na veoma dobre vozače sa kojima je zanimljivo trkati se do poslednjeg momenta.

Segmenti u kojem je Project CARS 3 definitivno nazadovao su grafika, optimizacija i zvuk. Kvalitet grafike povremeno podseća na nešto što je trebalo da bude izbačeno za mobilni telefon, a optimizacija je solidna dokle god ne padne kiša. Kada se desi promena vremena, frejmrejt je na RTX 2070 padao sa 110-130FPS na manje od 60FPS, a ako je toliki pad na ovako jakoj kartici, mogu da zamislim samo kakav je pad na karticama srednje kategorije poput GTX 1060 ili GTX 1660. Ni korisnički interfejs nije dobro odrađen i podseća na igru za mobilni telefon. Veoma često je navigacija po menijima konfuzna, a pogotovo kada treba da se unapređuje automobil kako bi iz niže klase prešao u višu. Prisutno je i dosta sitnih bagova koji kvare iskustvo poput nadogradnji automobila kojima treba nekoliko restarta trke da bi se sačuvale, zatim bag kada brzina iz “rolling starta” nije ista svaki put posle restartovanja kao i bag gde oštećenja ne nestaju sa automobila nakon restarta trke pa je nemoguće voziti iz kokpit kamere. Sve ovo ukazuje da razvojni tim nije dovoljno vremena posvetio kontroli kvaliteta, ali se nadam da će ovakvi sitniji problemi biti ispravljeni u dogledno vreme.

Project CARS 3 je moguće nabaviti po ceni od 60 evra, a moguće je uzeti i Season Pass po ceni od još 30 evra. Iskreno smatram da je cena prevelika za ono što ovaj naslov trenutno ima da ponudi, ali da uz neki popust, popravljene bagove i novi sadržaj može da nađe svoju publiku. Glavni problem sa Project CARS 3 je definitivno ime pošto su ljudi pomislili da ih očekuje bolja verzija Project CARS 2, a umesto toga su dobili arkadnu trku koja pokušava da oživi Need for Speed Shift. Ako Project CARS 3 ne poredimo sa prethodnikom, stiče se utisak da je u pitanju jedna arkadna igra koju najviše vadi zanimljiv gejmplej tj. dobro urađeno upravljanje vozilima. U mnogo navrata me je ovaj naslov podsetio na prošlogodišnji GRID, pošto za svaku dobro odrađenu stvar postoji i po jedna mana koja je poništava. Codemasters (razvojni tim zadužen za GRID) je krajem prošle godine kupio Slightly Mad Studios, pa samim tim smatram da je bolje da se sledeći Project CARS vrati nazad u žanr trkačkih simulacija, a da sledeći GRID ostane pri žanru arkada kako ne bi pravili sami sebi konkurenciju bez potrebe. Svakako mislim da je malo verovatno da će u ovom takozvanom Simcade žanru neko nadmašiti Forza serijal, ali ako Codemasters i Slightly Mad Studios nauče na svojim greškama i ukrste svoja iskustva, definitivno imaju potencijala da naprave konkurenciju Turn 10 Studios i Playground Games.

Autor teksta: Vladimir Živković

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs