Sony je ove godine krenuo udarnički da izbacuje nove ekskluzive – prošlog meseca smo imali prilike da uživamo u Dreamsu, dok će nas ovoga meseca maltretirati i zlostavljati Nioh 2. U pitanju je nastavak dela iz 2017. godine koji po mnogo čemu podseća na Dark Souls igre. Prošlogodišnjim izlaskom Sekira ovaj naslov je dobio dodatnu pažnju, pošto su oba naslova tematski vezana za čuveni Sengoku period. Ovom mračnom razdoblju japanske istorije pridodato је mnoštvo krvožednih natprirodnih bića, zvanih Jokai, čija je snaga toliko velika da ćete uz igru provesti sigurno više od stotinu sati.
Pre i posle plastične operacije
Kada započnete avanturu, prvo što će vas “napasti” je meni za pravljenje lika, čije su opcije poprilično skromne. Zatim sledi uvodni tutorijal koji vas neće naučiti kako funkcioniše igra, već će vam pokazati par osnovnih kontrola, nakon čega ćete uvideti da se igra poprilično razlikuje u odnosu na prethodni deo. Svaki igrač može da zauzme jedan od tri različita stava za borbu: visoki (čiji udarci snažno ranjavaju protivnike, ali ujedno i jako brzo troše izdržljivost), niski (koji je fokusiran na izbegavanje neprijateljskih napada i na brze kontranapade) i srednji (koji predstavlja balans između prethodno pomenuta dva). Nezavisno od stava koji ste zauzeli, u mogućnosti ste da napadate sa teškim i lakim napadima, a od odbrambenih mehanizama na raspolaganju vam je trčanje, dešovanje i blokiranje.
U donjem desnom uglu su prikazani stavovi (visoki, niski i srednji)
Ono što igru čini posebnom jesu duhovi čuvari, a na samom početku vam je dato da izaberete jednog od trojice dostupnih. Uz njihovu pomoć dobićete nadljudske sposobnosti, poput mogućnosti transformacije u brute formu, koja omogućava jače i snažnije udarce i korišćenje različitih moći. Posle ubijanja bossa, igrač dobija soul core koji predstavlja jedan od poteza preminulog protivnika, a svakom duhu čuvaru je moguće dodeliti dva takva dodatka. Dešavaće vam se dosta puta da imate duplikate, što je dobra stvar jer je moguće spojiti dva ista i dobiti jači. Najkorisniji potez je blok burst udarca, odnosno snažnog protivničkog napada koji je često toliko jak da se završava vašom smrću. Svi vaši potezi koji su kanalisani preko duha čuvara crpe anima bar, koji se teže regeneriše od izdržljivosti.
Transformacija u brute formu
Dizajn nivoa je poprilično jednostavan i podseća na Dark Souls igre, a zamišljen je tako da najčešće ima samo jedan put koji vodi direktno do bossa. Retko će vam igra dati mogućnost da birate različite putanje do konačnog cilja. Na putu ćete se susresti sa dosta problema, a svaki protivnik će predstavljati poseban izazov. Bitno je da što pre naučite obrazac po kome vas napadaju, što će vam dosta olakšati dalji napredak. Ono što meni lično smeta jesu nepotrebne prepreke koje su postavljene tu bez ikakvog razloga, kao što je to vatra kod uskih hodnika druge glavne misije. Ako propadnete kroz neku rupu, izbegavajući vatru i ogromne neprijatelje na skučenom prostoru, automatski umirete. Mislim da je taj problem, koji je imao i Dark Souls serijal, najbolje rešen u Sekiru, gde ne postoje takvi okrutni penali za padanje.
Istraživanjem ovog nemilosrdnog sveta pronaćićete mnoštvo predmeta koje je moguće koristiti, a gotovo da će svaki protivnik ispustiti nešto kada ga ubijete. Toliki je broj stvari da ćete provesti trećinu igre u sređivanju vašeg inventara, što je veoma bitno za napredak u igri, ali je i poprilično zamorno i dosadno. Na skrinšotu ispod prikazan je moj inventar sa početka igre, dok sam još u početnim misijama vodio računa o njemu. U igri postoji nekoliko valuta: jedna se koristi u prodavnicama (kovačnici), druga se koristi za levelovanje lika, treća za prizivanje saigrača putem interneta, četvrta za… Sistem je zaista prekomplikovan da bih ga opisao u ovoj recenziji, ali barem možete da iz toga zaključite da je broj opcija prevelik i da će vam podjednako vremena otići na borbu i na menadžment lika. (pod time podrazumevam i proučavanje različitih tipova oružja i usavršavanje veština)
Uz internet konekciju igra može da bude dosta lakša jer će vam se tako na mapi javljati dve dodatne opcije: prva će vam omogućiti da prizovete u pomoć posetioca koji nekad može da bude bot, a nekad čovek, u zavisnosti od toga na koji način ste ga prizvali, a druga vam dozvoljava da se borite sa palim dušava igrača i da tako osvajate različite predmete. Takođe, pre početka nivoa možete da se direktno povežete u lobby sa još dvojicom igrača i da rešavate neku od misija. Od svih Soulsborne igara dostupnih na tržištu, Nioh 2 je uspeo da na najbolji način implementira co-op. (treba odati priznanje i igri Remnant: From the Ashes)
Što se tiče tehničkih stvari, igra fantastično radi na PlayStationu 4, a za regulisanje grafičkih opcija postoji par mogućnosti, poput action moda (okrenutog ka stabilnom frejmrejtu) i movie moda (okrenutog ka boljoj rezoluciji). Vreme učitavanja je svedeno na minimum, ali sve ima svoju cenu. Igra za današnje standarde izgleda loše – teksture su osrednje, jako je šarenilo, a modeli su kilavo osmišljeni i odrađeni. Jedino što je pozitivno sa te strane jesu animacije koje izgledaju fantastično i veoma tečno.
S druge strane, kao što možete da vidite, među scene izgledaju odlično!
Nioh 2 definitivno nije za svakog – potrebno je dosta sati truda, želje i odlučnosti da biste se uvežbali i priveli igru kraju. Za prezalak je potrebno posedovati čeličnu volju i biti istrajan, pored svih frustracija koje mogu da nastanu kao produkt konstantog umiranja. Ovaj naslov može predstavljati veliki izazov i veteranima Soulsborne igara zato što igra zahteva veliku količinu energije i vremena. No, to ne treba da vas plaši jer i pored svoje izuzetne težine, Nioh 2 poseduje mehanizam koji može da vam olakša prelaženje, a zove se onlajn co-op.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranje igru ustupio PlayStation