Remnant: From the Ashes

Retko kad imamo prilike da igramo igru koja pozajmljuje skoro sve svoje elemente iz drugih naslova, a da u isto vreme uspeva da napravi veoma dobar spoj svih tih ideja i stvori jednu unikatnu celinu. Upravo je to slučaj sa Remnant: From the Ashes koji se pojavio maltene iz vedra neba sa minimalnom količinom reklama. Možda je baš u tome i cela suština, tj. razvojni tim je pustio da igrači sami prepoznaju kvalitet koji poseduje ova igra i preusmerio budžet ka razvoju umesto ka marketingu.

Iza ovog ostvarenja stoji Gunfire Games koji je radio na solidnim naslovima poput Darksiders II, Darksiders III i Chronos koji je duhovni prethodnik Remnanta. Chronos i Remnant: From the Ashes su smešteni u isti post-apokaliptični svet, samo što su potpuno drugačiji u pogledu gejmpleja i priče. Remnant: From the Ashes je pre svega RPG igra koju je moguće igrati solo ili u Co-Op režimu sa još dva igrača i poseduje određene sličnosti sa Dark Souls serijalom kada poredimo gejmplej, ali isto tako i sličnosti sa Gears of War i Fallout franšizom po radnji, oružju i post-apokaliptičnom okruženju gde većinu vremena provodite u ruševinama. Najveća sličnost sa Dark Souls serijalom proističe iz dizajna neprijatelja i činjenice da je potrebno dosta navikavanja na način igranja, gde je svaka greška kažnjiva i može dovesti do umiranja. Olakšavajuća okolnost je da je Remnant lakši u odnosu na Dark Souls i malo više prašta greške.

Magični kamen koji se koristi za putovanje između nivoa i sejvovanje igre

Jedna od većih boljki koju Remnant: From the Ashes poseduje je pripovedanje i razvoj likova. Uzećemo primer iz tutorijala – ako se desi da umrete na tutorijalu (da, i to je moguće), dva lika vas spašavaju i nakon toga odlučuju da vama, potpunom strancu, daju poverenje da uključite nuklearni reaktor. U celoj bazi postoji mnoštvo likova koji su mnogo duže tu i sigurno su pogodniji za ovaj zadatak, ali ipak izbor pada na vas, kao da im je svejedno da li će se desiti još jedan Černobilj ili ne. Svi likovi su krajnje generični, ali u početku je moguće razgovarati sa njima i pričati čak o vašim avanturama, ali kako prelazite nivoe i bossove odjednom svi postaju veoma ćutljivi i samo služe za kupovinu stvari i pravljenje/unapređivanje oružja. Najveći izvor koji otkriva više detalja u vezi sveta u kojem se nalazite su kompjuteri koji se mogu naći po bazi, kao i dnevnici i table na kojima piše poneki zanimljiv detalj o dešavanjima koja su dovela do trenutnog stanja.

Jedna od glavnih junakinja, komandantkinja baze Ward 13

I pored veoma neinspirisane priče i likova, ono što ovaj naslov čini unikatnim je proceduralna generacija sveta. To znači da će svaki igrač imati drugačiji put kako bude napredovao kroz priču, čak do te mere da postoje i različiti bossovi (kojih je ukupno 30), a po jednom prelasku ćete imati prilike da se potučete sa oko desetak bossova. Veoma je čest slučaj da kada uskočite kod nekoga da igrate Co-Op imate da odradite isti zadatak kao i u vašoj kampanji, ali da vam je mapa nivoa potpuno drugačija, da morate da idete drugačijim putevima i da se susrećete sa različitim neprijateljima. Sve to predstavlja jedan zanimljiv koncept i mogućnost da se igra prelazi više puta sa zanimljivim varijacijama.

Prodavac oružja i opreme kod kojeg je moguće unaprediti ih

Ipak, ni Co-Op nije bez svojih problema… Prva i veoma očigledna stvar je da ne postoje serveri već je celo povezivanje svedeno na host/client matchmaking, što znači da kvalitet konekcije igrača kojem ste se pridružili direktno utiče na vaš gejmplej. Kada se pridružite nekome primorani ste da igrate njegovu kampanju, tj. sve nivoe koje ste prešli sa partnerom moraćete da prelazite i u svojoj kampanji (ako vam je cilj da igrate i svoju kampanju). Ohrabrujuća je činjenica da se sav napredak što se tiče levelovanja lika prenosi u vašu kampanju, tako da sva unapređenja i oružja/opremu koju nađete možete koristiti dok prelazite svoje nivoe. Ipak, stiče se utisak da veći level ne olakšava znatno borbu sa protivnicima pošto se celo okruženje adaptira prema nivou vašeg lika, tako da unapređenja i leveli nemaju primetan uticaj na težinu igre.

Trait sistem u kojem za svaki novi level dobijete jedan poen koji možete potrošiti na jedan od izbora (povećanje helta, stamine itd.)

Kada pravite svog lika, postoje tri klase Hunter, Ex-Cultist i Scrapper koje se razlikuju po početnom oružju i oklopu kao i načinu igranja. Hunter je predviđen da bude snajper klasa koja nanosi dosta štete protivnicima kad gađa mete iz daljine, a pogotovo kada ih gađa u ranjive tačke (npr. u glavu). Ex-Cultist je balansirana klasa koja većinom koristi automatske puške i poseduje specijalni heal koji može biti koristan u solo, a izuzetno koristan u Co-Op režimu. Na kraju imamo Scrappera koji koristi sačmare i hladna oružja i samim tim je klasa koja se ističe u borbama prsa u prsa. Moguće je preći igru sa bilo kojom od ovih klasa, a odlično je ako cela Co-Op ekipa koristi po jednu od svake klase i na taj način iskorišćava njihov potpuni potencijal.

Scrapper, Ex-Cultist i Hunter

Određena oružja su veoma unikatna, pa tako i pored standardnih pušaka imate i pušku koja ispaljuje lasere. Svakom oružju možete da dodate modifikaciju koja služi kao specijalna moć, a postoji i jedna veoma interesanta modifikacija koja stvara crnu rupu. Oprema dodaje bonuse koji se dobro uklapaju sa određenim klasama i načinom igranja. Jedini problem je što su sve ove stvari veoma vešto sakrivene u svetu i veoma je teško odgonetnuti njihovu lokaciju bez pomoći interneta. Mada, nije problem igrati i sa početnom opremom za neke klase poput Huntera pošto se početna oružja i bonus od opreme dobro uklapaju u gejmplej te klase.

Sa grafičke perspektive, Remnant: From the Ashes izgleda sasvim solidno i ne može se mnogo primedbi uputiti na grafički stil ili izgled objekata. Jasno je da nije u pitanju grafičko remek delo, ali je kvalitet sasvim dovoljan da zadovolji današnje grafičke standarde. Takođe je prisutan i veliki broj grafičkih opcija, a pohvalno je da je optimizacija na dobrom nivou sa veoma razumnim sistemskim zahtevima. Jedina manja primedba je vezana za korišćenje procesora gde se jedno jezgro/thread koristi više nego ostala, ali u realnom radu to nije stvaralo bilo kakve probleme.

Zvučna podloga je veoma dobra, ali ne u pogledu saundtreka već u određenim gejmplej deonicama. Iako se koračanje vašeg lika čuje kao da galopira konj, a ne kao čovek koji hoda, zvukovi su veoma korisni u toku bitke sa protivnicima. Često zbog dobro osmišljenog dizajna zvuka možete da čujete da vam se približava jači protivnik od uobičajenog i takođe zvuk često može da bude indikator određenih sposobnosti bossova. Ovo dodaje samo još jednu dimenziju ovom naslovu gde i po sluhu možete znati šta vas očekuje.

Remnant: From the Ashes se može nabaviti po ceni od 40 evra, što je sasvim pristojna cena ako uzmemo u obzir da kampanja traje 16 sati. Treba imati u vidu da Remnant nije za one igrače sa manjkom strpljenja koji bacaju kontroler ili udaraju tastaturu svaki put kada umru. Ipak, u društvu je sve mnogo bolje tako da se isplati uzimati ovaj naslov ako ćete imati partnera za Co-Op režim. Solo prelaženje je relativno naporno, ali kako se budete navikavali na gejmplej, shvatićete da je sve zapravo veoma tečno, dinamično i da zahteva određenu količinu taktiziranja. Nezvanično je najavljeno da nas u budućnosti očekuje i DLC koji će ubaciti novi sadržaj i na taj način dodatno povećati vrednost igre i dati još jedan razlog da je pređete iznova ili da nastavite započetu avanturu nakon što porazite poslednjeg bossa.