Desperados III

Desperados III je došao u pravo vreme da podrži trend vestern igara započet izlaskom Red Dead Redemption 2 i da isprati podizanje žanra strateških igara iz pepela. Mimimi games je studio koji iza sebe nema mnogo naslova, ali je sa Shadow Tactics: Blades of the Shogun pokazao da njihov manjak iskustva ne podrazumeva i manjak umeća.

U imenu ovog naslova stoji broj tri, ali on ne označava nastavak na prethodni deo već se cela priča odvija pre dešavanja iz prvog dela. Pošto je cela atmosfera autentična Divljem zapadu, logično je i da se priča zasniva na motivu osvete koji je izuzetno popularan u vesternima. Naravno, tu se pojavljuju i likovi koji su bili u originalnom naslovu, pa je tako ovaj put fokus stavljen na protagonistu prvog dela Džona Kupera. Uz njega je prisutno još četiri lika koji imaju svoje specifične sposobnosti za uklanjanje neprijatelja.

Fokus gejmpleja je osmišljen tako da vas splet okolnosti stavi u određenu situaciju i onda sa dostupnim likovima treba na što efikasniji način da pređete nivo. Dizajn nivoa prati isti šablon kroz celu igru, ali zbog izuzetne promišljenosti razvojnog tima ne stiče se osećaj prevelike repetitivnosti. Naprotiv, igrač je podstaknut putem raznih izazova da iste nivoe prelazi više puta. Na primer, izazov može da zahteva uklanjanje glavnih meta bez oružja, pa se od igrača očekuje da iskoristi svoje okruženje kako bi eliminisao svoju metu “nesrećom na radnom mestu”.

“Totalno slučajan” pad crkvenog zvona

Najveći problem u vezi sa nivoima je njihova dužina pošto sa prosečnim trajanjem od sat vremena po nivou, često se dešava da se fokusiranjem na manje prepreke izgubi šira slika. Na završetku misije često ćete se kroz maglu prisećati kako je uopšte počela misija i zašto je bilo značajno ukloniti koju metu. Na taj način se gubi povezanost sa likovima i kompletno pripovedanje pada u drugi plan.

Strategije u realnom vremenu uglavnom ne dozvoljavaju pauziranje tokom kojeg se mogu izdati komande, ali pošto Desperados III poseduje taktičku komponentu ona se najbolje ističe kroz showdown mod. Korišćenjem showdown moda je moguće zaustaviti vreme i na taj način eliminisati više neprijatelja istovremeno sa perfektnom sinhronizacijom između likova. Određene sposobnosti, poput korišćenja pištolja, posebno dobijaju na značaju u toku ovog režima jer je moguće naciljati dve mete istovremeno.

Logično bi bilo da je u vestern igri korišćenje pištolja osnovni način za razračunavanje sa protivnicima, ali mora se uzeti u obzir da je u pitanju šunjalica. U tutorijalu vas igra ohrabruje da koristite pištolje, ali vremenom shvatate da to nije naročito pametna ideja zbog toga što su pištolji veoma bučni i alarmiraju ostale neprijatelje. Većinu vremena ćete provesti u što neprimetnijem uklanjanju negativaca, a isto tako ćete morati da sakrivate mrtva tela pošto i ona mogu da alarmiraju protivnike. Na sreću, postoje određene specijalne prostorije, kao i žbunje u kojim možete da se sakrijete od patrola ili da sakrijete mrtvo telo pre nego što ga neko primeti.

Zbog prikaza iz izometrijske perspektive, mnogi bi pomislili da je preglednost nivoa loša, ali Mimimi Games je iznenadio i na ovom polju. Ne samo da je moguće rotirati kameru u rasponu 360 stepeni, već je moguće označiti sve neprijatelje na nivou da isijavaju crvenom bojom kao i sve objekte sa kojima može da se vrši interakcija. Vredi napomenuti da je neuspeh u ovoj igri često neizbežan, ali zato je ubačeno dugme za brzo čuvanje i učitavanje. Na taj način se izbegava upotreba unapred definisanih checkpointa i igraču se daje potpuna sloboda da ih pravi sam.

Velika propuštena prilika za razvojni tim je izostanak co-op režima koji bi definitivno pružio novu dimenziju ovom naslovu. Showdown mod stvara izuzetno zadovoljstvo kada se perfektno izvede, ali se to ne može porediti sa oduševljenjem koje bi nastalo kada sa prijateljem izvedete izuzetno uigranu akciju. Takođe, na taj način bi se eliminisao fenomen gde je moguće solidan deo misije preći sa samo jednim likom.

Sa tehničkog aspekta, sistemski zahtevi su izuzetno razumni i optimizacija je veoma dobra. Preporuka razvojnog tima je da se igra instalira na SSD-u radi bržeg učitavanja, ali i na standardnom hard disku nije bilo preteranog odugovlačenja pri učitavanju nivoa. Kvalitet grafike nije spektakularan, ali za ovaj tip igre je daleko bitniji grafički stil koji odlično dočarava okruženje i izuzetno je pregledan. Zvučni efekti i glasovna gluma su solidni, a saundtrek se dobro uklapa u atmosferu (iako nije naročito dugačak).

Desperados III je dostupan po ceni od 50 evra, a za još 10 evra je moguće uzeti i season pass koji će dodati još 3 nova nivoa u narednom periodu. Za prelaženje ove igre je potrebno oko 25-30 sati (u zavisnosti od toga koliko detaljno prelazite nivoe). Moja preporuka je sačekati neki manji popust, ako niste preveliki ljubitelj ovakvih naslova. Za one koji obožavaju ovakve igre, kada se sve do sad napisano uzme u obzir, jasno je da je Desperados III jedan od najboljih predstavnika Real-time Tactics igara i naslov koji definitivno predstavlja merilo za ostale razvojne timove koji pokušavaju da se oprobaju u ovom žanru. Izostanak co-op režima jeste propuštena prilika za razvojni tim, ali to ne menja činjenicu da Desperados III zaslužuje preporuku za sve ljubitelje strateških igara.

Autor teksta: Vladimir Živković

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs