Dead Cells

Floskula da je letnji period za video igre sušan teško može da važi za leto 2018. godine jer je upravo ovog leta izašlo mnoštvo interesantnih i kvalitetnih indie naslova, a u tu kategoriju definitivno spada i Dead Cells. Zamisao ove igre je da igrača brutalno kažnjava i da ga na taj način usavršava, sve dok ne postane bolji. Igra se završava onog trenutka kada igrač pređe sve nivoe, a smrt ga vodi na sam početak. Svakim novim životom generišu se potpuno različiti nivoi, raspored predmeta i neprijatelja je drugačiji, a to sve otvara nove šanse, ali i nepredvidiv tok igranja. Ovakav tip igara ne može tako lako da dosadi, a veća težina nudi razlog za vežbanje, kao i novu vrstu izazova. Ukoliko želite da se relaksirate uz igru, onda preskočite Dead Cells jer je vrlo nalik na Dark Souls franšizu koja ume da isfrustira kežual igrače.

Naš glavni lik, poput Bil Mareja u filmu Dan mrmota, iznova sve proživljava, na trenutke svestan da je zapravo tu već bio. On ne zna da se možda čak i “spasao” muka, pa zato stalno pokušava da se oslobodi zatočeništva i da sa sebe skine prokletstvo. Njegov karakter je opušten, ne stresira se mnogo na reakcije ostalih likova, što njegovu duhovitost čini spontantnom i neusiljenom. Kroz razne predele, od mračne tamnice sa početka igre, pa do različitih sela i utvrđenja, on se susreće sa mnoštvom neprijatelja željnih da ga ubiju i raskomadaju. Sa svakim pokušajem da se oslobodi, javljaju se nove opcije i mogućnosti. Sve što je video u prethodnom životu i naučio delimično se prenosi i na naredni. Onda kada otkrije posebne veštine, ovaj prokleti i prostodušni vojnik shvata da ne postoji samo jedan put do krajnjeg cilja. Ali, da bi došao do završetka priče, on mora da umre dosta puta.

Dead Cells, ovaj kratak pregled priče, mnogo lepše predstavlja svojom retro i šarenolikom grafikom. Celokupna prezentacija je propraćena kvalitetnim saundtrekom koji je u istom retro fazonu, ali nije ni malo iritantan, kakav ume da bude kod ovakvih naslova, štaviše poprilično je uzbudljiv i mnogo pridonosi atmosferi. Igra radi odlično, bez ikakvih problema, a hardverska zahtevnost je minimum minimuma za današnje standarde. Za igranje je preporučeno korišćenje gamepada, ali je i lepo osmišljena kombinacija miša i tastature. Arsenal oružja je poprilično impresivan i sveobuhvatan, a sastavljen je od mačeva svakakvih veličina, bodeža, koplja, lukova i strela, kao i magija i pomoćnih spravica u vidu bombi i turreta. Što se tiče predmeta za regeneraciju helta, dostupni su napici i različita vrsta hrane. Između nivoa postoji čekaonica, gde se javljaju različiti likovi koji nude svoje usluge za novac ili za takozvane “cells” koje služe za otključavanje novih predmeta ili trajnih nadogradnji. Najlakše ih je prikupiti ubijanjem neprijatelja, kao i pronalaženjem tajnih odaja, ali i “speedrunovanjem” (brzim prelaskom igre), što dodatno nagrađuje ljude željne takvog stila igranja.

Prodavnica sa oskudnom ponudom oružja unutar jednog nivoa

Ideja da se stvori igra nalik na Dark Souls u 2D svetu je zaista fantastična, a sadržaj koji nudi Dead Cells je ogroman za jedan indie naslov. Postoji mogućnost da se u budućnosti igra proširi i da dobije bogatiji sadržaj, a možda i interesantniji, ali već sada ona nudi minimum 30-40 sati konstantne zabave. Motion Twin se pokazao kao ozbiljan i ambiciozan razvojni tim na čiji dalji rad treba da se obrati sva moguća pažnja!

Autor teksta: Filip Kojić