Cyberpunk 2077

Cyberpunk 2077 je snažno podelio gejmersku publiku na dva tabora – na ponižene i uvređene i očarane i omađijane. Mi smo po ubeđenju bliži prvoj grupi i smatramo da bagovi nisu jedini i osnovni problem igre. Činjenica je da su svi (uključujući i razvojni tim) očekivali igru čiji će naslov biti upisan u dvoranu slavnih. Nažalost, ono što smo na kraju dobili je daleko od obećanog, ali i od očekivanog.

U pitanju je verovatno do sada najozbiljnija i najambcioznija AAA igra koja je smeštena u distopijski svet, pa nije čudo što ljubitelji Cyberpunk univerzuma veličaju radnju i atmosferu ovog naslova. Night City u 2077. godini je sve samo ne prijatno mesto za život. Kriminal, ubistva, pljačke, nadrogirani manijaci, uvrnuti kiborzi i dečurlija od 6 godina, neki su od razloga zbog kojih bi normalan čovek pobegao odatle glavom bez obzira. No, koji god da odaberete profil na početku igre (Nomad, Street Kid, Corpo), većinu vremena ćete provesti upravo u toj drobilici ljudskih duša.

Ceo Cyberpunk žanr je stekao veliku popularnost izlaskom kultnog filma Blade Runner, a CD Projekt Red je uspeo izuzetno dobro da dočara tu atmosferu i tematiku. Grad je “oblepljen” šarenim i nesvakidašnjim video bilbordima, retro-futurističkim kolima i surovim životnim uslovima. Grafička prezentacija je definitivno dobar pokazatelj onoga što možemo očekivati od sledeće generacije konzola i generalno gledano ona podiže atmosferu na mnogo viši nivo. Iako se radi o RPG naslovu, likovi su uglavnom upečatljivi, glasovna gluma je iznad proseka, a dijalozi nisu sterilni.

Uvod u radnju je nepotrebno razvučen, dok je istraživanje ograničeno – igra vas prosto vozi kao na šinama, sve dok vas nakon 4 sata ne izbaci na neku destinaciju. U zavisnosti od odabranog profila, misije će se po malo razlikovati, ali sam tok priče se neće značajno menjati. U ovom delu igre jedina svetla tačka je Jackie Wells, tip s kojim ćete ostvariti najznačajniju vezu. Tempo se podiže tek kada se sretnete sa Johnny Silverhand, kojeg tumači Keanu Reeves, nakon čega dobijate slobodu da istražujete Night City i sve što ovaj grad ima da ponudi.

Sporedne misije delimično podsećaju na iskustvo koje je imao da ponudi Witcher 3. Nažalost, većina sporednih aktivnosti nema neku dodatnu vrednost u pogledu izbora. Lutanje po krovovima, zalaženje u ne tako pristupačne i bezbedne delove grada, neće vam doneti ništa više od nekog finog pejzaža. Problem je takođe što većina zadataka (bilo glavnih ili sporednih) nema značajan uticaj na ishod same igre, jer se većina izbora svodi na dve različite opcije koje daju sličan rezultat.

U Cyberpunk 2077 postoji nekoliko sistema koji utiču na način na koji je moguće preći igru. Telo se može modifikovati kiborškim poboljšanjima od glave do pete, a postoje i atributi koji znatno olakšavaju snalaženje u borbi i izvan nje. Vredi pohvaliti drvo sposobnosti (skill tree) koje poseduje ogroman broj opcija koje nisu pasivnog tipa, već daju značajna poboljšanja, pa su stanju i da izmene pristup igranju. Za razliku od Assassin’s Creed: Valhalla, gde se jačanje lika svodi na dosadno “budženje” statistike, Cyberpunk 2077 je bacio fokus na otključavanje i unapređivanje konkretnih sposobnosti.

Na prvi pogled postoji mnoštvo načina da se pristupi borbi sa neprijateljima, ali ubrzo postane evidentno da je šunjanje i hakovanje protivnika manje efikasan način u odnosu na klasičan akcioni gejmplej. Pogotovo se ističu hladna oružja poput katane, dok puške deluju znatno slabije u odnosu na njih, jer je potrebno sasuti previše metaka da bi se neprijatelj savladao. Šunjanje je nažalost jedan od najgorih, najsporijih i najdosadnijih vidova borbe zbog loše dizajniranih nivoa i glupih protivnika. Loša stvar je što ne postoji nikakva nagrada, niti prekor za makljanje protivnika ili civila. Od skorijih naslova, sistem u Red Dead Redemption daleko bolje osuđuje i kažnjava devijantno ponašanje (uz pomoć neke vrste moralnog kompasa).

Najkontroverznija stvar su bagovi kojih ima u izobilju, a nama su najviše zasmetali oni koji se tiču ponašanja NPC (naročito u uvodnom delu igre). Postoji i mnoštvo grafičkih bagova – teksture se ne učitavaju na vreme, ulice često ostaju prazne, pojedini dijalozi ne mogu da se pokrenu, policija se stvara niotkuda… Nabrajanje svih ovih nedostataka može da traje u nedogled, ali jedan od najvećih grehova su očajne performanse na PS4 i Xbox One konzolama. Adam Kicinski (direktor studija CDPR) je neposredno pre izlaska igre izjavio: “Verzija za PS5 je odlična, a PS4 verzija je prilično dobra”. Pitamo se samo koju li je to verziju imao prilike da igra, pošto je finalni proizvod na konzolama i dalje slabo igriv. CDPR je trebalo da iskoristi drugačiju poslovnu politiku i da se fokusira prvo na razvoj igre za prošlu generaciju i PC, pa tek onda na next-gen konzole.

Interfejs ima svoje dobre i loše strane: unapređivanje lika, pregled inventara, sortiranje i selektovanje misija je vrlo jednostavno i pregledno, dok loše prečice za pristup gejmplej menijima i ružna mapa u 3D-u čine igru manje funkcionalnom. CD Projekt Red do sada nije imao iskustva sa izradom igara u prvom licu, tako da na nekim mestima to dolazi do izražaja, naročito tokom vožnje automobila (gde je moguće prebaciti se i u treće lice) ili u zgusnutim gradskim zonama prepunim pešaka, koji će neretko prolaziti kroz vas poput duha. Mislimo da bi bilo mnogo bolje da su samo dijalozi bili dati u prvom licu, kako bi živopisnije bili dočarani likovi i njihove gestikulacije. Možda je najbolje rešenje da se igračima dozvoli da sami menjaju iz kojeg lica će da igraju, kao što su to uradili i sa vožnjom kola.

Cyberpunk 2077 je po najavama razvojnog tima i očekivanjima gejmera morala da bude igra koja bi obeležila jednu čitavu deceniju. Igra je daleko od mediokriteta, pošto postoje pojedini aspekti koji su izvanredno odrađeni, ali nažalost smatramo da nikad neće steći status kultnog naslova. Svaka čast razvojnom timu na hrabrosti da se upusti u ovako preambiciozan projekat, ali ne smemo da zažmurimo na sve nedostake koje Cyberpunk 2077 poseduje. Najbolje bi bilo da je igra izbačena u Early Access formatu, ali i dalje postoji mogućnost da se dogodi jedna rekovalescentna priča, kao što je to bio slučaj sa No Man’s Sky i Star Wars: Battlefront II. U trenutnom stanju, PC verziji dajemo ocenu 7/10 (što je, da se razumemo, daleko od loše ocene), dok uz određene popravke (prvenstveno na polju veštačke inteligencije) Cyberpunk 2077 bi mogao da dobije ocenu od 8 do 8,5. Verujemo da postoji dosta ljudi kojima se ova igra izuzetno dopada, ali je naš stav da je čak i u 2020. godini (uz svu pometnju koju je izazvao covid-19) bilo zabavnijih i ispeglanijih igara od ove.

Autori teksta: Vladimir Živković i Filip Kojić