Call of Duty: Modern Warfare 2 Campaign Remastered

Call of Duty: Modern Warfare 2 Campaign Remastered je pokušaj da se Activision iskupi za greške iz svog prethodnog remastera, a da u isto vreme udahne novi život u ovu legendarnu igru. Prvi pokušaj remastera u vidu Call of Duty 4: Modern Warfare Remastered je loše odrađen iz prostog razloga što je bio upakovan uz Call of Duty: Infinite Warfare koji definitivno nije svetla tačka u ovom serijalu. Igrači su izvršili veliki pritisak na Activision, pa je to uticalo da igra dobije svoje samostalno izdanje na Steamu, ali po ceni od 40 evra koja je prilično bezobrazna. Sve ovo im se obilo o glavu i dovelo je do poražavajuće činjenice da remaster ima manje aktivnih igrača od originalne igre.

Pouka koju je Activision trebao da izvuče iz ove kratke istorijske lekcije je da se ugleda na uspešne pokušaje remastera. Takvi remasteri uglavnom poboljšavaju igru grafički i dodaju funkcionalnost po pristupačnoj ceni, a nekada čak i kroz besplatnu nadogradnju na originalnu igru. Glavni problem Call of Duty: Modern Warfare 2 Campaign Remastered stoji upravo u samom imenu ovog ostvarenja.

“Campaign Remastered” znači da je Activision potpuno izostavio multiplayer i Spec Ops kampanju iz igre i da se fokusirao isključivo na osvežavanje singleplayer režima kroz bolje teksture, modele, efekte, osvetljenje i veći izbor podešavanja. Zvanični razlog za izostanak multiplayer i Spec Ops režima je pokušaj Activisiona da izbegne račvanje baze igrača pošto Modern Warfare (2019) ima i zaseban Battle Royale režim, a uvođenje treće opcije bi navodno pogoršalo situaciju.

Većina ljudi bi pomislila da izostanak ovih režima podrazumeva da će Call of Duty: Modern Warfare 2 Campaign Remastered biti grafičko remek-delo pošto je sav fokus stavljen isključivo na singleplayer režim, ali realnost prikazuje malo drugačiju sliku… Igra je dobila primetna grafička poboljšanja prvenstveno po pitanju modela vojnika i tekstura, a definitivno se ističu eksplozije. Propuštena je prilika da se implementira podrška za ray-tracing, ali izostanak ove tehnologije se ne može navesti kao izričit minus pošto mnogi igrači nemaju Nvidia RTX grafičke kartice.

Veliki broj poboljšanja je solidno odrađen, ali neka od njih nisu predstavila značajan pomak u odnosu na originalnu igru ili sa sobom nose određeni kompromis koji pogoršava užitak igrača. Poboljšanje osvetljenja ima očiglednu cenu jer se isto tako smanjila vidljivost, pogotovo u zatvorenim prostorima. Teško je razaznati neprijatelje na mračnim mestima, a podjednako teško je uočiti odakle vas neprijatelji pucaju u odnosu na originalno izdanje iz 2009. godine. Određeni efekti, poput dima, su veoma često prenaglašeni i oni takođe utiču na smanjenje preglednosti. Subjektivni osećaj će presuditi da li je bolja grafika vredna smanjenja vidljivosti, a moje mišljenje je da u ovom primeru to nije slučaj.

Gameplay je primetno brži u poređenju sa originalnim izdanjem, a isto tako se može primetiti da neprijatelji, na istom podešavanju težine, primaju više metaka. U nekim scenama se može primetiti lošija animacija likova i to definitivno kvari filmski osećaj koji je originalni razvojni tim zamislio. Ponašanje kompjuterski kontrolisanih protivnika je veoma nekonstantno – nekad će pucati neprecizno kao stormtrooperi iz Ratova Zvezda, a nekad će pogoditi 10 metaka zaredom iz nepoznate lokacije. Kombinacija smanjene vidljivosti i prethodno spomenutih nedostataka umanjuje autentičnost remastera u odnosu na originalnu igru i samim tim kvari celokupni doživljaj.

Optimizacija ovog naslova je prilično dobra što se može videti po sistemskim zahtevima, a količina prisutnih grafičkih podešavanja omogućava pokretanje ove igre na velikom broju konfiguracija. Jedino ostaje nejasno zbog čega ova igra zahteva 80 GB prostora na HDD-u/SSD-u kada singleplayer iz 2009. zauzima skoro 10 puta manje prostora. Kada uzmemo u obzir izostavljanje svih režima osim kampanje, tada ova činjenica postaje još bizarnija jer je prosto neverovatno da sva pomenuta unapređenja zauzimaju ovoliko prostora.

Dodate su brojne opcije koje utiču i na gameplay, a posebno se ističe Field of View opcija koja omogućava veći ugao gledanja. Problem je što je podešavanje nekih opcija loše osmišljeno, pa tako za Field of View podešavanje imamo slajder bez ikakvih oznaka umesto vrednosti izraženih u brojevima. Od sličnog problema pati i podešavanje osetljivosti miša pošto su jedine dostupne vrednosti opisnog tipa, pa tako imamo npr. “Low Sensitivity 1-5” bez bilo kakvih brojčanih vrednosti. Možda sve ovo zvuči kao sitničarenje, ali je prosto neverovatno da su i na ovako sitnim, pozitivnim promenama uspeli da naprave greške koje nisu prisutne u ostalim pucačinama iz prvog lica, pa čak ni u najnovijem Modern Warfare (2019).

Call of Duty: Modern Warfare 2 Campaign Remastered kod mene izaziva pomešana osećanja nostalgije za jednim od najboljih predstavnika Call of Duty serijala i žaljenja za protraćenim potencijalom ovog remastera. Sva grafička unapređenja su tu da omoguće igranje ove legendarne kampanje u novom ruhu, ali isto tako ni original ne izgleda toliko loše da mu je remaster bio apsolutno neophodan. Po ceni od 20 evra je mnogo bolje uzeti originalnu igru sa svim ostalim režimima, nego za 25 evra kupiti verziju koja pruža samo 6 sati zabave i nakon toga gubi kompletnu vrednost. Activision za buduće remastere mora da posveti više pažnje ka očuvanju autentičnosti igre, jer ih u suprotnom očekuje ista sudbina kao i sa njihovim prvim remasterom – dobra zamisao, loša egzekucija.

Autor teksta: Vladimir Živković

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs