Rome iz 2004. godine je bila moja prva Total War igra, a u pitanju je verovatno jedan od najčuvenijih delova legendarnog serijala. Nažalost, iako se radi o kultnom naslovu, igra nije baš najbolje ostarila, a nastavci poput Total War: Rome 2 nude mnogo više. Remastered verzija koja je izašla pre nekih desetak dana nudi verniji grafički prikaz – mogućnost za 4K rezoluciju, bolje modele, savremeniji UI, ali ne i neke ozbiljnije promene kada je reč o načinu igranja.
Dakle, najbitnija promena kod Total War: Rome Remastered verzije je savremeniji vizuelni izgled, naročito kada je reč o terenu na kome se bitke odvijaju. Jedinice i njihove animacije su ostale gotovo identične i ne mogu nikako da se porede sa novijim naslovima. Politička karta deluje dosta sređenije, naročito kada je reč o modelima gradova, vojski i predela.
Igra uključuje osnovnu kampanju, gde je Rim podeljen na tri frakcije, kao i čuvenu ekspanziju Barbarian Invasion i nešto manje popularnu Alexander. AI je dosta gluplji u odnosu na novije delove, pa nećete osetiti poseban izazov ni na najtežim podešavanjima (pogotovu ako ste pre 16-17 godina skontali u kojim situacijama se kompjuter slabo brani). Naravno, franšiza je vremenom postajala sve ozbiljnija, a napredak je već mogao da se uoči u Medieval 2.
Kada je reč o bitkama, po mom mišljenju Total War: Rome je ostao najpregledniji naslov. Jedinice su jasno uočljive, barjaci se lepo vide i ne utapaju se u pozadinu, a UI je znatno poboljšan. U suštini igra je loše ostarila, a remastered verzija nije donela potrebna poboljšanja. Teško je preporučiti ovaj naslov pored savremenijih Total War igara, a posebno mi je žao što nije iskorišćen potencijal koji Total War: Rome i dalje poseduje.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs