RYZE Tech Tello – Recenzija

U poslednje vreme, tržište dronova je zaista počelo da se otvara sve široj publici, a njihova upotreba postaje sastavni deo mnogobrojnih manifestacija jer predstavljaju pogodan balans između veličine i snimačkih mogućnosti koje ove letelice pružaju. U Srbiji je do sada izdato oko 130 dozvola za velike profesionalne dronove, dok je oko 200 ljudi položilo ispit za njihovo upravljanje. Ovoga puta, međutim, osvrćemo se na takođe zasićeno tržište malih dronova u cenovnom rangu od oko €100 koji se u neku ruku mogu smatrati i polu igračkama, a opet kupci mogu naći korist u onome što pružaju ove letelice ili pak početničkom učenju upravljanja dronovima.

Kineska start-up kompanija Ryze Robotics se udružila sa gigantima DJI i Intelom kako bi na tržište donela jednog od trenutno najzanimljivijih predstavnika u ovom segmentu pod imenom Tello. Za razliku od kokurencije poput DJI Spark, ovaj mali dron dimenzija 98 x 92.5 x 41mm i težine svega 80g pruža visok nivo letačke autonomije (kakva se vidja na skupljim DJI letelicama), a sve spakovano u izdržljiv oklop za svoju veličinu kojim se upravlja preko intuitivne mobilne aplikacije.

Pakovanje je jednostavno i minimalističko. Osim samog drona dobija se baterija kao i par rezervnih delova ispod lažnog poda kutije, međutim ne i neke osnovne stvari poput punjača.

Da bi se počelo sa upravljanjem drona, potrebno je da se skine Tello aplikacija sa Google Play ili App Store u zavinosti od operativnog sistema na vašem mobilnom uredjaju. Aplikacija je ujedno i glavna komandna tabla gde se praktično sve dešava. Komunikacija sa dronom se vrši putem wi-fi konekcije tako što se pronalazi dron u bežičnim mrezama unutar opcija telefona. Nakon povezivanja je potrebno vratiti se u aplikaciju gde vas čeka slika sa kamere drona i vrituelni dugmići na kojima se upravlja letelicom. Kratko uputstvo na početku povezivanja može dodatno pomoći tokom prvih koraka.

 

Iako može postići maksimalne brzine od svega 8m/s i udaljenosti od 100m, Tello je zaista responzivan na komande za dron koji ne koristi GPS za sopstveno pozicioniranje. Kašnjenje se oseća, ali je minimalno i prenos slike sa kamere je gotovo konstantan osim u uslovima slabijeg signala. Tokom letenja nije bučan i unutar zatvorenih prostorija pri udaljenosti od par metara, buka iznosi oko 73db. Moguće je upravljati dronom u svim pravcima i okretati ga 360 stepeni oko njegove ose bez poteškoća kao i podizati ga do visine od oko 10m što možda na papiru ne zvuči puno, ali u praksi se dobro pokazalo. Agilnost drona je prilično dobra ako se uzme u obzir njegova veličina i odlično se nosi sa sopstvenom stabilizacijom, ali ima velikih poteškoca pri vetru, tako da iznošenje drona napolje tokom vetrovitog dana svakako nije nešto što se preporučuje. Ovaj problem je donekle i razumljiv, s obzirom na samu težinu male sprave.

Ugrađena kamera ima 5MP za fotografije i može da snima u rezoluciji do 720p. Iako je senzor kamere minijaturan, slike su se pokazale pristojnim tokom dana kada ima više svetlosti, a ni sam video nije loš, mada se od elektronske stabilizacije senzora ne može očekivati isto što i od one optičke, pa se ponekad dešava da video i nije najsjajnije stabilizovan sa određenim prekidima tokom encodinga čak i sa bitrate podešavanjem na maksimumu. Sve u svemu, prilično dobri rezultati se dobijaju u odnosu na konkurenciju. Sve slike i video snimke dron šalje u aplikaciju, a odatle se mogu sačuvati direktno u telefonu.

Osim navedenih stvari, zahvaljujući količini tehnologije koju je DJI uspeo da spakuje na tako malu ploču kao i brojem senzora sa svih strana, a sve to kontrolisano od strane Intel Movidius Myriad 2 VPUa, ovaj mali dron ume da radi i određene trikove. Svi se nalaze u gornjem desnom uglu komandi unutar aplikacije i obuhvataju bacanje drona iz ruke koji odmah ubrzava propelere i počinje da leti, pravljenje okreta od 180° u smeru u kome korisnik odredi “crtajući” po ekranu mobilnog uredjaja, snimanje kratkog videa u kome se dron sam polako udaljava od vas I na taj način pravi “cinematic” efekat, snimanje kratkog videa dok se dron okreće 360° oko svoje ose ili unutar kruga, kao i opcija skakutanja gore-dole od oko 1.5 do 2m. Iz našeg iskustva, izvođenje ovih trikova je uvek bilo uspešno i nismo se susreli sa većim poteškoćama. Dodatne mogućnosti koje se retko gde navode, a ipak su lep dodatak predstavljaju senzori koji prenose dronu informaciju da se prepreka nalazi ispod njega pa se uzdiže od nje ili mogućnost sletanja na dlan kada je šaka dovoljno blizu njegovim senzorima.

Zbog svoje veličine, let unutar zatvorenih prostorija je sasvim izvodljiv. Ipak, za najbolji ugođaj i najmanje smetnji u signalu zbog drugih uređaja koji rade na frekvenciji od 2,4GHz, najbolje je igrati se napolju.

Ako bismo morali da istaknemo pravu manu ovog malog kvadkoptera, ona bi se svakako našla u bateriji. Razumno je da u tako mali oklop ne može stati baterija veća od 1100mAh, koja daje oko 13 do 15 minuta letenja. Ona istovremeno mora da napaja čipove, kompjuter koji pokreće letelicu, kameru, obradu videa, radio prenosnike poput wi-fi kao i četiri motora rotora. Međutim, najveći problem leži u punjenju koje traje i do sat i po vremena ako se počne od potpuno prazne baterije. Odnos čekanja da se baterija napuni i samog trajanja letenja je zaista ogroman. Na sve to, svaki od navedenih trikova je jedino moguće raditi ako je baterija napunjena preko 50% što efektivno znači da gubite tu mogućnost posle samo 5 do 6 minuta leta. Rešenje da se ovako nešto izbegne bi svakako bila neka vrsta fast-charge tehnologije putem USB Type-C porta koje bi ovo vreme čekanja u teoriji prepolovilo. Zaključak je da ako planirate da ovaj dron koristite duže od navedenog vremena, trebaće vam još makar 2-3 baterije koje stalno nosite sa sobom. Još jedna okolnost koja pogoršava situaciju je činjenica da se u kutiji ne dobija ni običan punjač kao ni kabl za punjenje, tako da spremite kabl sa Micro-USB ulazom specijalno za ovakve prilike.

Cena jedne baterije u vreme pisanja teksta je iznosila $20, što je previše s obzirom da za samo $10 više možete nabaviti kontroler za upravljanje aplikacijom.

Osim baterije, Tello ima svoju listu dodatne opreme koja se može dokupiti. Ona obuhvata joypadove, kontrolere, oklope u razlicitim bojama kao i range extender koji omogućava upravljanje dronom na udaljenosti do 500m. Iskustvo onih koji su nabavili dodatnu opremu je uglavnom pozitivno i kažu da zaista otvara mogućnosti lakšeg letenja. Naš zaključak je da je aplikacija (sa dovoljno vežbe) sama po sebi sasvim pristojan način za upravljanje dronom ako ne želite da trošite dodatan novac na opremu, ali je svakako preporučljiva investicija ako planirate da letite na duže staze.

Fin dodatak je opcija ličnog programiranja drona kroz SDK u kome određujete kako će se dron ponašati i kretati. Ovo takođe može biti nečiji prvi pogled u svet kodiranja/programiranja.

Ako ste ikada bili zainteresovani za dronove, a ne želite da potrošite previše novca niti da kidate kosu dok učite svoje prve korake, Tello je zaista teško ne preporučiti u ovakvom cenovnog rangu nezavisno od svojih prednosti i mana. Intuitivan je i lak za upotrebu, a zabava je gotovo sigurno zagarantovana, kao i sticanje nekih početnickih utisaka upravljanja manjim letelicama i/ili dronovima.

Osnovne tehničke karakteristike:

  • Intel VPU chipset koji radi zajedno sa DJI algoritmima
  • Kamera sa 5MP i snimanje videa u rezoluciji do 720p
  • Dupla antenna, sa smart switching wi-fi link tehnologijom
  • Težina od oko 87g zajedno sa baterijom i štitnicima propelera
  • Automatsko poletanje/sletanje, kao i automatsko sletanje usled slabe baterije zahvaljujući sistemima vizuelnog pozicioniranja
  • Dužina letenja od oko 13 minuta sa baterijom od 1100mAh na 3.8v
  • Maksimalna brzina do 28.8km/h
  • Mogućnost daljine uređaja od oko 100m u zavisnosti od uslova
  • Zamenljivi oklopi rama, propeleri, štitnici propelera

Za potrebe testiranja, dron ustupio ComputerLand.rs