Devedesete su bile turbulentan period svuda u svetu, a naročito kod nas na Balkanu. Posle završenog rata, Srbija je stekla lošu reputaciju, pa je u mnogim filmovima bila prikazivana u najgorem kontektstu. Godinu dana nakon završetka rata, 1996. godine, izlazi danski film Pusher. U njemu je data interesantna priča jednog manjeg dilera u Kopenhagenu koji posle neuspešnog posla ostaje u dugu prema zlogalsnom srpskom narko bosu.
U filmu se često javljaju dijalozi na srpskom između pojedinih likova, a u posebnom planu su šef srpske narko organizacije Milo i njegov pomoćnik Radovan. Da, odmah možete da vidite odakle piscima scenarija inspiracija za ova dva imena. Nisu sigurno otišli na sajt Republičkog Zavoda za Statistiku da vide koja su najčešća imena u Srbiji. Njih dvojicu tumače Zlatko Burić u ulozi Mila i Slavko Labović u ulozi Radovana.
Našim gledaocima je na zaista smešan način prikazan srpski narko klan koji ima i svoj kafić u Kopenhagenu, oblepljen posterima i fotografijama Crvene Zvezde i Arkana. Ako za trenutak ostavimo po strani celokupnu priču o Srbima, Diler je zaista kvalitetan film koji vredi pogledati. I drugi i treći deo nisu ništa lošiji. Za nas je posebno interesantan treći deo koji je potpuno fokusiran na Milovu stranu priče.
