Warhammer 40000: Boltgun

Nije tajna da sam ogroman fan Warhammer 40k univerzuma. Nekada sam pratio sve naslove koji bi izašli, ali je to sada gotovo nemoguće. Imam osećaj da na svakih mesec dana izađe jedan osrednji naslov, na koji se gotovo odmah zaboravi. Međutim, Boltgun sam iščekivao od prve najave i mogu odmah reći da je sigurno najbolja pucačina iz prvog lica koja je izašla u WH40K. Konkurencija stvarno nije velika, ali svejedno Auroch Digital je uspeo da sredi sve bitne stavke koje čine jedan naslov.

Warhammer 40k Boltgun spada u žanr boomer shootera, igara koje vuku inspiraciju od pucačina iz prvog lica koje su izlazile 90ih i ranih 2000ih. Igra je 2.5D i koristi pokretne slike umesto 3D modela protivnika. U većini slučajeva ovo mnogo dobro funkcioniše, ali kada protivnike gledate odozgo, pljosnati protivnici ubijaju doživljaj. Boltgun je spiritualni nastavak prve Space Marine igre, gde se vraćate na planetu Graiu, na kojoj se za vreme te igre pojavio haos. Vaš cilj je jednostavan, da očistite planetu od svih kultista i demona na koje naiđete. Priču možete da zanemarite i vaše uživanje će biti nepromenjeno.

Auroch Digital, razvojni tim koji stoji iza ovog naslova, dobro poznaje materiju 40k univerzuma. Od toga kako zvuči hodanje space marinaca, koje često u šali nazivaju hodajući frižideri, pa sve do okruženja i funkcionisanja oružja – sve je verodostojno loru. Međutim jačina glavnog lika, Malum Caeda, prevazilazi jačinu bilo kog drugog smrtnika u ovom univerzumu, što mi je kao fanu WH40k zasmetalo. Naime u toku igre ćete ubiti 10ak velikih demona, a glavni neprijatelj igre, čarobnjak haosa, je u suštini neuporedivo slabiji od njih. Ako ovo možete da zanemarite, svi ostali aspekti igre su daju verovatno najbolji prikaz ovog univerzuma još od Space Marinea.

Borba prsa u prsa je u početku glavni način da se izborite sa neprijateljima i veoma je zabavan, ali kako igra odmiče postaje beskorstan. Ako koristite vaš chainsword na nekim jačim protivnicima sigurno ćete poginuti. Boltgun, kako je i sama igra nazvana, je glavno oružje koje ćete koristiti, a njegov zvuk, osećaj i jačina svakog metka je baš ono što se očekuje za ovako snažno oružje. Ostatak arsenala je tipično 40k naoružanje (poput meltguna, sačmara i heavy boltguna) i svako od njih je veoma dobro implementirano u gejmplej. Boltgun koristi jednu od mehanika tabletopa, gde protivnici imaju svoju žilavost, a svaki komad vašeg naoružanja ima svoju jačinu, pa je neophodno za svakog protivnika koristiti prikladno oružje.

Dizajn nivoa je veoma kompleksan, ali i intuitivan. Najzanimljiviji su nelinearni nivoi koji vas teraju da istražite svaki kutak da biste pronašli odgovarajući ključ za nastavljanje. Na svakom nivou se nalazi nekoliko skrivenih powerupova koji mogu da vam povećaju snagu naoružanja na kratko vreme, daju najjaču moguću bombu ili napune municiju za sva oružja. Ništa od ovoga nije neophodno pronaći, pa kroz većinu nivoa može samo da se projuri. Neretko će se dešavati da naiđete na arenu, gde je potrebno da se ubiju svi protivnici kako bi se nastavilo. Ova mesta znaju da budu ogromna, pa mi se često dešavalo da gubim vreme na traganju za neprijateljima. Nivoi su nekada veoma veliki, ali mi se nije dešavalo da se na njima izgubim, što je po mom mišljenu dokaz da su veoma kvalitetno napravljeni.

Igra previše rano pokaže sve svoje karte, tako da mi je na kraju ostavila utisak da je previše dugačka. Skoro sve protivnike vidite u prvoj trećini igre, a posle toga se samo recikliraju. Iako raznovrsnost sama po sebi nije mala, činjenica da ste ih sve već upoznali uspeva da kraj učini manje zanimljivim. Ne postoji nikakav način da unapredite vašeg marinca, pa kroz celu igru imate istu jačinu, a na vas bacaju sve jače i jače protivnike. Međutim, najveći neprijatelj su eksplozivni burići koji mogu da vam u trenutku pojedu sav health i contempt, pa ih treba izbegavati u širokom luku.

Warhammer 40k Boltgun je jedan od najboljih naslova koji su izašli u 40k univerzumu. Posvećenost detaljima je prosto neverovatna, pa mi je kao fanu mnogo lepo da tako nešto vidim. Međutim, prerano uvođenje svih vrsta protivnika odaje utisak da je igra mnogo duža nego što zapravo jeste. Ipak do samog završetka bilo mi je zabavno da ubijam sve pred sobom. Na kraju same igre nalazi se najava za DLC ili nastavak vezan za Khornove demone, pa se nadam da će sa tim dodatkom igra dostići svoj pun potencijal. Do kraja godine je najavljeno da će izaći i pravi nastavak Space Marinea, tako da je sada dobro vreme da se bude fan ovog univerzuma.

Autor teksa: Milan Popović