Posle nekoliko godina nevoljno se vraćate u rodni grad iz kog ste pobegli. Dolazite povodom smrti vašeg najboljeg prijatelja, a sećanja počinju da naviru. Osećate nelagodnost prilikom pomisli da treba ponovo da se susretnete sa starim poznanicima. I pored svega lošeg što prati vraćanje u jednu takvu sredinu, tu je obaveza koju imate prema svom pokojnom prijatelju. No, kao što to obično biva kod detektivskih/istraživačkih video igara, stvari nisu onakve kakve se predstavljaju. Iza tragične smrti se krije očigledna zavera, a vi se nalazite u centru dešavanja.
Razvojni tim Dontnod je poznat po ovakvim “filmskim” postavkama, a Life is Strange je vrhunac njihovog rada. Njihovi naslovi se oslanjaju jako na priču, a odluke koje donosite od velike su važnosti za dalji tok igranja. Tu je i istraživački deo koji svaka igra poseduje – skupljanje materijala, dokaza, razgledanje objekata, proučavanje i ispitivanje ljudi. Twin Mirror ne odstupa od ovakve postavke, ali ne uspeva igrača dovoljno dobro da uvuče u dešavanja.
Kretanje deluje “robotski”, a ni grafika nije na zavidnom nivou
Glavni lik u početku deluje poprilično pribrano, ali vremenom njegov um počinje da se raspada. Tada nastupa igranka u njegovom mozgu, gde on pokušava da umiri svoje emocije i usmeri tok misli. U dosta važnih momenata vreme se zaustavlja, što omogućava da se istaktizira sledeći potez. Veći deo igre čine dijalozi između likova, kao i segmenti gde se skupljaju dokazi. Taj ceo proces zna da bude dosadan, pošto zahteva da se preturi i istraži svaki ćošak. Uz to idu i smarački opisi, kao i loše kontrole za prikupljanje i analizu.
Jedna od mnogih “igranki” u mozgu
Francuzi ovoga puta nisu uradili sjajan posao. Radnja ne poseduje potrebnu širinu, a postavka ne nudi ništa novo. Likovi neće uspeti da vas emocionalno dotaknu, zbog kilavog scenarija, ali i loše glasovne glume. Ne kapiram što do sada nisu probali da ispričaju neku priču koja će se dešavati u Francuskoj. Zar im ne bi bilo lakše da angažuju francuske glumce? Time bi rešili pojedine probleme, radnja bi bila verodostojnija, a verovatno bi i sinhronizacija bila bolja. Ništa me ne vuče da istražim sve moguće završetke, što mi govori da se radi o prosečnoj igri, na koju sam bacio četiri sata u nepovrat.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs
Basswoode rodni grade