Sekiro: Shadows Die Twice

Sekiro: Shadows Die Twice predstavlja najnoviji naslov čuvenog japanskog studija FromSoftware, poznatog po izrazito teškom Dark Souls serijalu. U osnovi se ova dva naslova ne razlikuju mnogo – ambijent je veoma sličan u obe igre, dok su muzika i korisnički interfejs gotovo identični. Ali ako se zađe malo dublje u analizu Sekira, onda se shvata da je u pitanju jedinstvena i potpuno drugačija igra.

Glavni lik Wolf

Sekiro govori priču o žrtvi i vernosti ratnika i gospodara, što je u potpunoj suprotnosti sa radnjom Dark Soulsa, gde je svet potpuno izobličen. Tamo i kada sija sunce, sve deluje poput neprestanog pakla, gde vlada depresija i patnja, dok u Sekiru postoji nekakva nada da zlo može da se nadvlada.

Narativ je postavljen tako da kroz kratke i zanimljive video klipove pruži igraču osnovni pregled same priče, a igrač može ukoliko je zainteresovan da dublje prouči radnju kroz interakciju sa drugim likovima. Kroz dijaloge saznaje se i o samom svetu koji ima mnoštvo tajni i skrivenih mesta. Meni je uvek smetao koncept beživotnih i neuzbudljivih RPG razgovora kod kojih ne postoji nikakav sistem odluka, već se sve svodi na tumačenje i razotkrivanje mogućnosti, ali shvatam da ne može drugačije da se opiše veoma dugačka radnja.

Jedan od najzanimljivijih delova koji zahteva mozganje, umesto brzih refleksa

U odnosu na Dark Souls koji je koristio sistem razbacanih poruka, ovde je dat slikovit prikaz komandi i borbenih tehnika. Igrač je posle tutorijal nivoa naučen osnovama nakon čega treba da prouči svakog pojedinačnog neprijatelja i da vidi kako da ga što lakše porazi. Sistem šunjanja i tihog ubijanja je jako bitan jer olakšava prelazak određenih delova koji su prenatrpani neprijateljima. Uglavnom se borbe svode na manevrisanje i blokiranje udaraca da bi se probio protivnički gard, što otvara prostor za brzu egzekuciju neprijatelja.

Kretanje i skakanje funkcionišu veoma tečno jer ne postoji nikakav sistem izdržljivosti. Za pretrčavanje mape koristi se brzo trčanje, ali i grappling hook koji je veoma pogodan za pentranje na različite objekte. Ako bih se nešto pitao, onda bi svaka igra morala da ima grappling hook jer je to jedna od najzabavnijih mehanika za korišćenje.

Pošto je u pitanju RPG, postoji sistem itema koji daju različite vrste olakšica, ali ima i onih koji otežavaju već tešku igru. Veliki spektar itema uglavnom služi za obnovu života i pojačavanje napada ili odbrane. Takođe postoje i različiti protivotrovi i sredstva za lakše pronalaženje predmeta i “novca”. Upotreba određenih predmeta nije najjasnije objašnjena jer su dati dugački opisi koji nekad sadrže i dvosmislene poruke.

Glavni lik umesto leve ruke ima protezu koja sadrži mnoštvo dodataka kao što su grappling hook, alatka za ispaljivanje šurikena, štit, sekira, koplje, bacač plamenova i petardi. U okviru inventara postoji i izbor ratničkih tehnika koje treba odabrati u zavisnosti od borbenog stila konkretnog neprijatelja.

Pregled početnog inventara

Preporučljivo je korišćenje kontrolera za igranje zbog toga što su važne brze reakcije. Sekiro ima dva problema po pitanju kontrola – brzo korišćenje itema je premešteno na D-PAD, dok je na kvadratić stavljena nebitna komanda koja služi za prikupljanje “novca” sa poda. Problem je mogao da se reši jednostavnom zamenom ove dve kontrole ili uklanjanjem opcije za skupljanje “novca” jer retko ko ne želi novac u svom inventaru.

Glavni lik poseduje moć da se ponovo oživi, što i nije neka olakšica pošto su neprijatelji izuzetno jaki. Igra je protivnike podelila u tri kategorije, na obične neprijatelje, mini-bossove i klasične bossove. U prvoj kategoriji su protivnici koje je lako savladati i koji ne poseduju moć oživljavanja, dok su u drugoj i trećoj neprijatelji koje je teže savladati jer poseduju neverovatnu snagu i spososbnost da se vrate u život. Vizuelno neprijatelji izgledaju odlično, a način na koji se bore je raznovrstan. Određeni potezi ne mogu da se blokiraju, pa ih je potrebno izbeći veštim manevrom. Raspored checkpointa je loš jer obično ne ostavlja igrača kod velikih bossova, a razlog za to mi je potpuno nejasan. Ako već možete da se pretrčite cele sekcije bez da se sukobite sa neprijateljima, što onda jednostavno nije dat checkpoint kod bossa gde ste se poslednji put borili.

Sekiro je izuzetno težak naslov, ako ne i jedan od težih u poslednje vreme. Treba imati dovoljno strpljenja i želje za vežbanjem, a napredak će se sigurno posle nekog vremena videti. Igra ne mora puno da se proučava na internetu, što je bio slučaj sa Dark Soulsom. Kod težih neprijatelja Sekiro voli da isfrustrira igrača, ali to je sve deo užitka koji nudi jedan od jačih adrenalinskih šokova. Grafički igra izgleda zaista impresivno i radi veoma dobro, a posebno se ističu tečne animacije koje su bitne za brzi način igranja. Ukoliko ste tip igrača koji konstantno traži nov izazov, onda ne biste smeli nikako da propustite Sekira. U pitanju je nesvakidašnja igra koja teško da može da se uporedi sa bilo kojim naslovom današnjice.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs