Prošle godine sam imao prilike da igram Sword Art Online: Alicization, koji je bio pokušaj akcionog RPG-a sa glavnim fokusom na priču. Taj naslov nije uspeo da uspostavi balans između između dijaloga i borbi, pa mi se dešavalo da izgubim i po sat vremena u dosadnoj priči između likova. Bandai Namco je sa Scarlet Nexusom uspeo da tačno pogodi pravu formulu, a da pritom ne ugrozi značaj same priče na celokupan doživljaj.
Scarlet Nexus je pun anime klišea, ali i dalje poseduje dovoljno zanimljivih ideja da se izdigne iznad njih. U svetu gde gotovo svi imaju natprirodne moći, stalno preti opasnost od čudovišta koji su poznati kao Others. Oni su opasni čak i za natprirodne ljude, a u stilu zombija jedini cilj im je da jedu mozgove. Oba glavna lika, Yuito i Kasane, se nalaze u specijalnoj jedinici kojoj je cilj da se bore protiv ovih čudovišta i služe kao poslednja zaštita čovečanstva.
Scarlet Nexus je podeljen na dve kampanje koje traju po dvadesetak sati. Obe prate istu priču, samo iz perspektive drugačijih glavnih likova. Redosled igranja nije bitan, ali je neophodno da se završe obe kako bi se upotpunila priča. Sporednih likova ima dosta i u početku ih je teško sve zapamtiti, ali kroz misije se s njima zbližavate i tako otkrivate mnogo zanimljivih detalja.
Protagonisti imaju sposobnost psihokineze, pomeranje stvari umom, što znači da ćete bacati sve i svašta iz neposredne okoline na protivnike. Glavni cilj je da se udaranjem napuni specijalni bar koji vam omogućava da ponovo gađate. U vašem timu, saborci mogu da dele sposobnosti, kao što su nevidljivost ili korišćenje vatrenih udaraca.
Priča vremenom dobija na težini i ima neočekivane zaplete, a borba postaje sve zahtevnija i neočekivano zabavna. Nivo težine u igri postepeno raste, pa imate osećaj da napredujete zajedno sa likovima. U početku su protivnici veoma slabi i bezopasni, ali postepeno se pojavljuju sve smrtonosniji neprijatelji koji mogu ako niste oprezni da vas jednim udarcem bace na zemlju i pregaze. Zbog toga je od velike važnosti da se na početku savlada jedan od glavnih aspekata – izbegavanje udaraca.
Mesta koja obilazite uglavnom izgledaju prelepo i obuhvataju lokacije poput napuštenog autoputa, podzemne želenice i meni najzanimljivijeg – napuštenog trgovačkog grada, iznad kojeg se nalazi nadrealni stambeni kompleks. U suštini lokacije nisu preterano maštovite, ali su lepe i pune interesatnih detalja. Muzika je gotovo neprimetna i monotona, i služi samo da upotpuni tišinu, što je malo razočaravajuće. Međutim, ono što polako postaje pozitivan trend kod ovakvog tipa igara je veoma dobra glasovna gluma i na engleskom i na japanskom jeziku.
Malo toga negativnog mogu da istaknem u vezi ovog naslova. Gotovo svi aspekti su odlično pokriveni i doterani, pa gotovo ništa ne može da loše utiče na vaš doživljaj. Ono što moram da istaknem jeste da veliki broj japanskih naslova ima dosadne i spore početke, ali to Scarlet Nexus vešto izbegava. Za manje od sat vremena igra uspeva da pruži sve neophodne informacije kako biste samostalno istraživali. Mnogi će nažalost otpisati igru kao još jedan u nizu anime naslova, ali mislim da se ovde nalazi mnogo više od toga!
Autor teksta: Milan Popović
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs