Rainbow Six Extraction

Kada sam prvi put čuo za Rainbow Six Extraction pomislio sam da se radi o DLC-u za Siege, međutim to nije bio slučaj. U pitanju je “novi i originalan” projekat, ali moje poistovećivanje ovog naslova sa Siegeom, je delimično tačno.

Igra poseduje prilično konkretan model – možete da igrate u jednom od četiri regiona: New York, San Francisco, Alaska ili Truth or Consequence. Svaki se sastoji od tri mape, čije prelaženje zahteva da se ispune tri zadatka. S obzirom na okolnosti (ukoliko ste tanki sa resursima ili neko od vaših saigrača nije živ) imate opciju da se evakuišete ili da nastavite sa rešavanjem zadataka.

Misije su zanimljive i izazovne, od kontrolisanja zona, zarobljavanja određenih vrsta zombija, pa sve do oslobađanja operativaca koje ste izgubili u prethodnom meču jer ste odluči da glumite Ramba. Međutim, sadržaj posle nekog vremena počinje da se ponavlja, što u kombinaciji sa malom količinom mapa dovodi do monotonosti. Baš zbog toga, ali i zbog nedostatka neke vrste sandbox moda, igra ne deluje kao samostalni projekat, već kao DLC.

Za razliku od većine igara, “preminulog” operativca morate da oslobodite igrajući istu mapu sa drugim likom. Taktika i racionalno razmišljanje tada igraju ključnu ulogu jer je potrebno da odlučite da li ćete da nastavljate ili da se “ekstraktujete”. Timski duh je jako bitan i tu do izražaja dolazi taktički gameplay, ali i mehanike iz prethodnog naslova (Rainbow Six Siege). Neke misije prosto ne možete da izvedete sami ukoliko je neko od saigrača teško povređen ili oboren. Bitno je da se držite zajedno i da primenjujete neke od mehanika, kao što je npr. barikadiranje zidova.

Iako se nalazite u postapokaliptičnom svetu gde se borite protiv zombija, atmosfera uopšte ne priliči sudnjem danu. Boje su previše svetle i šarenolike, mape jednostavne i nezanimljive, pa ništa ne odiše hororom koji bi trebalo da postoji. Tehnički gledano, igra ne radi baš najbolje. Doživeo sam veliki broj krešova, a to se takođe desilo i mojim saborcima. Ako uzmemo u obzir da je timska organizacija jako bitna za savladanje prepreka, onda kreševi znaju da stvaraju dodatnu frustraciju kod igrača.

Sve u svemu, igra ipak uspeva da pruži određenu satisfakciju, kao i dovoljnu količinu sadržaja. U konačnici to može da se pretvori čak u nekih sto sati igranja, do kada ćete otključati sve što se može otključati. Posebno treba da imate u vidu da je igra mnogo zanimljivija ukoliko je igrate sa prijateljima jer u suprotnom partije sa random ljudima znaju da budu dosadne, a ponekad i iritantne.

Autor teksta: Filip Kalmarević

Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA.