Ne dešava se često da video igra u prvih desetak minuta iznenadi igrača, a kamoli da ga ostavi poptuno bez reči. Igra uspeva da zbuni i zaintrigira. Nemojte da vas “šarenolika” grafika zavara, ova igra ima jako mračnu priču. Studio koji je radio na igri, Tokyo RPG Factory, poznat je po dva komercijalno uspešna potezna JRPG naslova – “I am Setsuna” i “Lost Sphear”. Za razliku od prethodno navedenih ostvarenja, “Oninaki” je akcioni JRPG, što znači da ćete većinu vreme provesti u tamanjenju hordi bezumnih neprijatelja.
Priča prati mladog Watchera, Kagachija, čiji je zadatak da pomogne izgubljenim dušama da se reinkarniraju. Izgubljene duše se javljaju iz mnogo razloga, a najčešće je to ako neko od bliskih ljudi za njima tuguje ili ako one brinu za nekim iz sveta živih. Reinkarnacija je glavni zakon po kojem ljudi žive u ovom svetu, što dovodi do toga da je većina spremna da svoj život vrlo lako odbaci. Watcheri imaju sposobnost da pređu u svet mrtvih, a u pitanju je jedna od glavnih mehanika igre. Svet mrtvih je paralelni svet u kome se nalaze izgubljene duše, a obično im možete pristupiti tek nakon što ubijete specijalnog protivnika.
Duše koje nisu uspele da se reinkarniraju, a nisu postale izgubljene nazivaju se Daemoni. Njih koristite kao oružje i veoma su raznovrsni – od “obične” katane, pa do vuka koga možete da jašete. U igri postoji jedanaest Daemona, što borbe čini veoma zanimljivim. Svaki Daemon ima svoju granu sposobnosti, a napredovanjem kroz granu se unapređuje njihova efikasnost. Nažalost, napredovanje kroz granu je veoma sporo, pa je igrač obično prinuđen da se fokusira na samo par Daemona.
Borbe su veoma dinamične i dosta zavise od odabira Daemona, a njihove pojedinačne sposobnosti su ključne u brzom eliminisanju protivnika. Naime, svaki od njih ima veliki odabir specijalnih poteza. Protivnici nisu previše bistri, ali i u hordama mogu da vam naprave veliku štetu. S vremena na vreme pojaviće se i novi tip neprijatelja, ali u samoj suštini oni su veoma slični, a posebno zamaraju pingivini koji se javljaju na skoro svakom nivou.
Grafički igra je jako prosta za današnje standarde, ali to ne utiče previše na samu igru. Animacije su jako detaljne i pravo ih je uživanje gledati. Dizajn likova će biti čudan ljudima koji nisu upoznati sa japanskim načinom crtanja. To se prvenstveno ogleda u tome da likovi imaju nesrazmerno velike glave u odnosu na telo. I pored “šarenolikog” izgleda, igra uspeva da uz pomoć muzike i priče zadrži mračan ton. Muzika odlično opisuje svaku zonu u kojoj se nađete, a u borbama sa glavnim neprijateljima podiže adrenalin specifičnim spojem tradicionalne japanske i irske muzike.
Oninaki uz pomoć priče održava morbidnu znatiželju kod igrača koji se pita kakve sve ekstremne situacije će ga zadesiti. U prvom zadatku potrebno je da nađete roditelje jednog dečaka koji ne može da se reinkarnira zbog brige za roditeljima. Kada ih pronađete jedino što vam ostaje jeste da ih ubijete kako bi se oni možda kao porodica našli u narednom životu. Zaista bizaran i nesvakidašnji način da se nekome pomogne! Što se tiče načina igranja, Daemoni su zabavna i dobra ideja, ali su ograničeni sporim napredovanjem.
Autor teksta: Milan Popović
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs