One Piece: World Seeker

Video igre pravljene po mangi i animeu u dosta slučajeva nisu kvalitetne, a retko koji serijal je uspeo da dobije i jednu vrednu pažnje. I kada se pojavi neki dobar naslov, odmah iza njega se krije mnoštvo loših koji na račun imena franšize uzimaju lak novac. One Piece, jedna od najpopularnijih i najdugotrajnijih mangi, je verovatno najviše ispaštao jer je imao samo par pristojnih igara, a tema ove recenzije je najnoviji pokušaj po imenu World Seeker.

Ako do sada niste upoznati sa One Pieceom, onda treba da znate da radnja prati pustolovine Monkey D. Luffya i njegove Straw Hat piratske posade. Luffy poseduje Gum Gum moć koja mu omogućava da se istegne više nego prosečan čovek, a cilj mu je da postane kralj pirata tako što će pronaći One Piece relikviju. World Seeker ima potpuno novu priču koju može da prati svako bez obzira koliko poznaje franšizu. Oni koji nemaju nikakvo iskustvo mogu čak da iskoriste ovu igru kao uvod u One Piece seriju.

Monkey D. Luffy glavom i bradom

Priča World Seekera počinje organizacijom pljačke vazdušnog zatvora od strane Straw Hat pirata, gde se navodno krije blago. Posle borbe sa upravnikom, Luffy ispada iz zatvora, posle čega ga spašava Jeanne, jedan od junakinja. Odatle glavni lik započinje potragu za svojim članovima posade i kreće u razrešavanje misterije ostvra. Dešavanja su podeljena u poglavlja, a prvih par služe kao uvod u radnju, ali i kao jedan vid tutorijal nivoa.

Prvi jači protivnik u igri, Captain One-Man

Najveći deo vremena igrač provodi u trčanju između borbi, kao i u skupljanju resursa raštrkanih po ostrvu. Svet je otvorenog tipa i prepun je misijama koje su mahom monotone, a jedinu motivaciju za dalje igranje pruža priča. Pored različitih misija ne postoje nikakve sporedne aktivnosti, a nakon par sati jednoličnost počinje da zamara. Osnovni problem je nedostatak raznovrsnosti u tučama, a koji se ogleda u previše prostom kombo sistemu. Sukobi se rešavaju na dva načina – šunjanjem i eliminacijom ili direktnom borbom. Šunjanje je efikasno ako vas protivnici ne primete ili ne čuju, a ako uspete da im se približite možete da im nanesete veliku količinu štete. Možete da uskočite u bure i da se krećete, a to vam koristi kao maska  protiv neprijatelja.

Iz prethodno pomenuta dva pristupa mogu da se izvuku dva osnovna moda u toku borbi – izviđački i napadački. U izviđačkom napadi su nešto slabiji, ali je kretanje i izbegavanje napada bolje. S druge strane, napadački mod ne omogućava šunjanje, ali zato su udarci jači na uštrb sporijeg kretanja i lošijeg blokiranja napada. Modovi mogu da se lako menjaju, što omogućava različite pristupe u zavisnosti od zadate situacije. Veliki problem samog sistema je to što na raspolaganju postoji samo jedno dugme za napad, pa se igra svodi na dva komboa. U okviru modova mogu da se otključaju novi potezi, ali celokupan sistem je tako postavljen da se ipak sve svodi na pritiskanje jednog dugmeta. Postoje i napadi na daljinu koji su vrlo efikasni, a u toku borbe dok primate ili nanosite štetu puni vam se napetost koja služi za izvođenje specijalnih poteza. Specijalni potezi su izuzetno jaki i veoma zabavni za korišćenje.

Prikaz jednog od specijalnih poteza

Ostrvo nije preterano veliko, ali sve lokacije na mapi su zanimljive za razgledanje. Mapa je podeljena na oblasti, a njihovim otkrivanjem se omogućava brzo kretanje po mapi. Kretanje kroz svet je jedna od zabavnijih stvari u igri zato što možete da se kačite za objekte i lansirate uz pomoć Gum Gum moći. Problem je naciljati ivice objekata odakle treba da se lansirate, što povremeno može biti veoma frustrirajuće.

Prikaz mape

Putovanjem kroz svest se možete susresti sa dve frakcije – mornarima i piratima, a nijedna od njih nije preterano druželjubiva. U pitanju su isti tipovi protivnika, samo drugačijeg izgleda. To su obični mornari (pirati) sa puškama, protivnici sa noževima, veliki mišićavi likovi sa mitraljezom, neprijatelji sa sačmara, kao i vojnici sa snajperima. Napadi su koncipirani tako da kada krenete da udarate, onda protivnik koga napadate ne može da uzvrati sve dok ne završite započeti kombo. Isto važi i u obrnutoj situacija, samo što problem proističe iz činjenice da neprijatelji imaju naizgled neograničen domet i da mogu odmah da pripucaju čim vas spaze. Veštačka inteligencija jeste baš veštačka kako ime nalaže, ali nije preterano inteligentna, pa čak i pored određenih prednosti koje poseduje. Nije moguće napadati protivnike na zemlji, a pošto jedini set udaraca koji posedujete baca neprijatelje na zemlju, dosta vremena ćete potrošiti u čekanju protivnika da ustane. Vremenom protivnici postaju sve jači i izdržljiviji, pa već dosadne borbe postaju još gore. U igri se nalazi nekoliko gradova koji su mahom prazni, što za ovakav naslov i nije veoma bitno. Umesto različitih likova i dešavanja, svet je pretrpan resursima koji se koriste za pravljenje stvari i slanje posade na misije.

Muziku je komponovao Kohei Tanaka koji je učestvovao u pravljenju muzike za anime. Saundtrek je visokog kvaliteta, ali je veoma loše uklopljen sa trenutnim dešavanjima u igri. Utisak igrača bi bio kvalitetniji da se pesme puštaju u skladu sa datom situacijom i da naprasno ne prestaju.

Najveći problem ovog naslova je što loše osobine često bacaju senku na one koje su odrađene na kvalitetan način. Loš sistem borbe potire izuzetno fluidne i autentične animacije. Istraživanje mape je zabavno, ali nedostaje raznolikost sporednih likova i aktivnosti. One Piece: World Seeker poseduje potencijal da bude veoma zabavna igra, ali zbog velikog broja nedostataka, monotonosti i loše promišljenih sistema sveukupni doživljaj igrača ispašta. Iako je za nijansu bolja od prosečne igre rađene po animeu, nijedan od prisutnih sistema nije uneo ništa vredno pažnje za open world žanr.

Autor teksta: Milan Popović

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs