Ako do izlaska Automate niste čuli za Nier/Drakengard serijal, to uopšte nije čudno. Pre 11 godina Nier: Replicant je prošao gotovo neprimetno na zapadnom tržištu. Iz sadašnje perspektive ovo je stvarno neverovatno jer su ovi naslovi jako dobro “ostarili”. Nažalost, igra tek sada dobija zasluženu pažnju u vidu odličnog remastera.
Treba napomenuti da je port za PC lošeg kvaliteta i da je teško postići vise od 30 FPS-a, čak i na jačim mašinama. Srećom fanovi su već napravili nekoliko modova koji značajno popravljaju rad igre, a Square Enix bi svakako trebalo da poradi više na svojim izdanjima za Windows, pošto ovo nije prvi put da zakrpe moraju da se traže na drugim mestima.
Yoko Taro, scenarista i pisac koji stoji iza Nier serijala, je majstor stvaranja zanimljivih misterija u svojim igrama. U njegovim naslovima nikada nećete znati šta se stvarno dešava dok ne pređete sve krajeve (kojih ovde ima 5) i istražite sve skrivene deliće priče. Posebno se ističu kratke tekstualne avanture u kojima se na specifičan način otkrivaju bitni detalji sveta u kome se nalazite.
Ovo predstavlja primer kratke tekstualne avanture u kojoj treba da izbavite jednog od likova iz svog sna
Likovi su stvarno fantastično osmišljeni, a glasovna gluma je odlično odrađena. Ne mogu da sudim o glumi na engleskom jeziku, koja je potpuno nova za remaster, ali gluma na japanskom je jedna od najboljih izvedbi koje sam imao prilike da vidim u poslednje vreme. Najupečatljiviji lik u igri je sigurno Grimoire Weiss, leteća knjiga koju upoznajete na samom početku priče i vaš glavni saputnik. U gotovo svakoj situaciji on ima neki smešan ili ciničan komentar, a njegova interakcija sa glavnim likom je definitivno zabavna.
Serijal je poznat po svojoj fuziji različitih žanrova, što je i ovde slučaj. Nier Replicant je mešavina akcionog RPG-a i twin-stick shootera, a perspektiva se ponekad menja iz 3D u side-scroller ili u izometrični pogled nalik na Diablo. Česte promene u načinu igranja ne dozvoljavaju da igra u bilo kom trenutku postane dosadna.
Promena u perspektivi gledanja
Borbe su uvek zabavne, pogotovo kada otključate sve tipove oružja. Na raspolaganju su tri vrste, a svaka od njih je podjednako korisna, pa se izbor svodi na ličnu preferenciju. Magija pruža najraznovrsnije mogućnosti u borbi i može da se koristi za gađanje protivnika ili u vidu nekog specijalnog poteza.
Svet je mali, pa se lokacije brzo pamte, što olakšava kretanje između gradova. Meni se najviše svideo pustinjski grad po imenu Facade, ne samo zbog čudnog izgleda, već i zbog zanimljivih meštana. Jedan od uvodnih zadataka u ovom gradu je obilazak znamenitih mesta, tokom koga vodič objašnjava kulturu naselja i preko 12 hiljada pravila koja stanovnici moraju da poštuju.
Kada je reč o sporednom sadržaju, igra je poprilično zastarela. Na raspolaganju je preko 70 opcionih misija, ali je samo desetak dobro odrađeno, dok se ostatak svodi na donošenje/odnošenje resusrsa ili ubijanje određenih neprijatelja. Moja preporuka je da se sporedni zadaci u suštini preskaču, osim ako niste baš zagriženi fan.
Replicant predstavlja najbolji uvod u Nier serijal, a pored svih dobrih aspekata igre, priča privlači najveću pažnju kroz zanimljive zaplete i neočekivane obrte. Gameplay je uvek zanimljiv i ni u jednom trenutku nisam osetio monotoniju. Nadam se da ćemo posle uspešnog remastera da dobijemo i remasterovane Drakengard igre, kako bismo upotpunili ovu kvalitetnu kolekciju igara na novim konzolama i PC-ju.
Autor teksta: Milan Popović
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs