Maneater

Maneater prati život jedne ajkule, od bebećih dana, pa sve do pozne starosti. U okviru udruženog zločinačkog poduhvata, ljudi i morskog sveta, vaša ajkula je meta stalnog progona. Njenu majku ubio je zloglasni lovac na ajkule po imenu Skeli Pit, a vaš krajnji zadatak je da se osvetite tom avanturisti i lovcu. Put do tog cilja je veoma dugačak, a na moje potpuno razočaranje, vreme provedeno u toj pustolovini je nepotrebno bačeno.

Radnja se otvara poprilično interesantno – u okviru tutorijala, igrate majku ajkule i upoznajete se sa osnovama. Na prvi pogled broj opcija je solidan, ali posle pola sata igrač shvata da su mu mogućnosti ograničene. Naime, kontrole su tako postavljene da ajkula sa jednim dugmetom napada, sa drugim se brani, a sa trećim pravi neku vrstu blok/napada koji je u suštini beskoristan. Vaša ajkula napreduje klopanjem različitih bića, rešavanjem misija i skupljanjem raznoraznih predmeta.

Kada je reč o opasnosti, ne postoji stvarna, već prividna opasnost. Čak i kada se sukobite sa jačim ribama od vas, veoma je lako od njih pobeći. Zdravlje se regeneriše klopanjem, odnosno ubijanjem živih bića, dok vaši neprijatelji nisu u stanju da obnove helte. Ako se dovoljno izlevelujete – ubijanjem slabijih riba, skupljanjem stvarčica i rešavanjem misija – ne postoji zaista ništa što vam može stati na put “pod vodom” i “izvan nje”.

Misije su generične i dosadne jer se uglavnom svode na “ubi deset nečega”. Kada dovoljno puta ubijete “deset nečega”, onda vas igra šalje u ring sa nekom većom živuljkom. Bitke su u najvećem broju slučaja postavljene tako da imate osećaj da se borite sa mini bossom, veoma ograničenog intelekta. Igra ne nudi nikakav izazov, niti ikakvu konkretnu zabavu. Za nekih desetak sati uspeo sam da prikupim sve ačivmente i da poginem svega par puta. Što se tiče faktora zabave, ono što me je motivisalo da nastavim da igram jesu laki ačivmenti. Jedino što je kul odrađeno jesu situacije kada se nađete na suvom, tada se ajkula ludački bacaka na sve strane, ali nažalost i to vremenom smori.

Ajkula unapređena do kraja – mega faza razvoja

Prošle godine na PC Gaming Show konferenciji igra je opisana kao “GTA if you were a shark”. Tužno je što bi se i ajkule smorile koliko je nekreativna igra. Na mapi ima mnoštvo raštrkanih baza, gde ajkula može da se unapredi, ali nikakav dodatak je neće učiniti interesantnijom za igranje. Tripwire je trebalo pre svega da okruženje učini uzbudljivijim – mnogo fali to što se ribe ne kolju međusobom i što ljudi koriste samo dve vrste napada da bi se borili sa ajkulom. Takođe, mislim da je glavni junak trebalo da poseduje neke kiborg elemente, poput raketa za gađanje neprijatelja ili mlaznog pogona. Zaista mi je žao što ova igra nije ispala kako treba, iako je ideja imala puno potencijala.

Autor teksta: Filip Kojic

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs