Mafia: Definitive Edition

Iz godine u godinu sve je više rimejkova, a njihov kvalitet je sve gori i gori. No, u poslednjih mesec-dva stvari su se promenile izlaskom Tony Hawk’s Pro Skater i Mafia: Definitive Edition. Zlatni klasici sa početka dvehiljaditih su odeveni u novo ruho, sada već poznato po sjajnoj grafici, starom šarmu i modernom načinu igranja. Time se kod igrača vratila nada da reč rimejk ne mora nužno da podrazumeva zgrtanje profita na osnovu stare slave, već mogućnost da se na savremen način predstave kultni naslovi.

Veterane sigurno najviše interesuje koliko je izmenjena priča, kako su predstavljeni novi likovi i koliko traje igra. Radnja je predstavljena u okviru dvadeset poglavlja, od ranih početaka Tomi Anđela kao taksiste, pa sve do njegovog uspona kao gangstera tokom tridesetih godina prošlog veka. Dužina misija je dosta kraća u odnosu na originalnu jer su skraćene zamorne i dugačke sekcije vožnje, a i pružena su ozbiljna podešavanja za težinu igranja.

Moj put do završetka Mafije trajao je otprilike deset sati, a od postavki sam izabrao da vožnja bude arkadna i da me policija juri ako prekršim saobraćajne propise. Ostalo je postavljeno na medium, sa malim auto aimom (igrao sam na džojstiku), a okršaji su u par navrata bili zaista izazovni. Za one željne stare atmosfere i neprestane tenzije, ostavljene su dve varijante: hard i klasik. Klasik bi trebalo da pruža onakav doživljaj kakav je nudio originalni naslov, što uključuje zavrzalame kako u vožni, tako i tokom gangsterskih obračuna.

Priča je predstavljena na moderan način, preko živopisnih likova i interesantnih događaja. Dosta toga je inspirisano kultnim filmovima, kao što su Kum (1972) i Dobri momci (1990). Centralna figura igre, gangster po imenu Tomi Anđelo, po liku podseća na Robert De Nira, što je samo po sebi veliki plus. Ostatak žabarske mafije je isto tako dobro odrađen, a atmosfera je po mom mišljenju dosta bolja. Jednostavno vreme je učinilo svoje, grafički su igre dosta uznapredovale, a to je na lep način iskorišćeno u novoj/staroj Mafiji.

Iako postoji opcija za stealth ubijanje, pre ili kasnije neko će na vas da pripuca. Svi putevi vode u borbu, a borba se uglavnom svodi na ubijanje iz zaklona. Možete vi da se zaletite na protivnika sa sačmarom, ali često će se to završiti po vas fatalno. Od oružja na raspolaganju su vam puške, sačmare i pištolji, a tu je i prepoznatljivi gangsterski automat Tompson. Ukoliko ste igrali staro izdanje, misije ćete lako prepoznati, a njihov sadržaj je lepo upakovan.

Žao mi je što nisu uvedene neke dodatne aktivnosti – npr. Salijerijev bar je mogao da posluži za različite mini igre, poput pikanja bilijara. Najtužnije od svega je što su ukinuli neke zanimljive aktivnosti, poput vožnje u javnom prevozu. Što se tiče vozila, postoji zaista puno modela automobila, a moguće ih je otključati na različite načine, prelaženjem misija i rešavanjem zagonetki. Fin dodatak novom izdanju su motori, ali se retko javljaju u misijama. Hangar 13 je imao dosta problema sa optimizacijom trećeg dela Mafija, ali su ovde odradili taj posao kako treba. Igra je šljakala fantastično na običnoj PlayStation 4 konzoli, što je za svaku pohvalu. Ovo je definitivno jedan od boljih rimejkova u poslednjih par godina u kome sam zaista uživao. Ukoliko vam nedostaje atmosfera i radnja prvog dela, nema sumnje da treba da probate Definitive Edition.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio CD MEDIA.