Lost Sphear

Lost Sphear predstavlja delo relativno novog razvojnog tima po imenu Tokyo RPG Factory, a igra pripada grupi klasičnih JRPG igara. Ovo je njihov drugi po redu naslov i ujedno duhovni naslednik prethodnika po imenu I Am Setsuna iz 2016. godine. Lost Sphear, kao i I Am Setsuna, pokušava da sintetiše najbolje iz igara poput Chrono Trigger i starijih Final Fantasy delova.

Opis priče

Igrač je stavljen u ulogu Kanate, mladog ratnika koji uz pomoć svojih prijatelja Lumine i Lockea štiti svoje selo od čudovišta. Jednog dana dok su bili na avanturi, celo selo je nestalo, tj. postalo je “izgubljeno”. Nedugo zatim Kanata u snu otkriva da poseduje moć da vraća “izgubljene stvari” u stanje u kom su bile pre nego što su nestale. To, naravno, biva zapaženo od strane tajne službe imperije i svih rukovodećih ljudi, pa zbog toga oni žele da im Kanata i njegova družina pomognu u vraćanju izgubljenih stvari, a usput, i ispunjavanju određenih manje očiglednih ciljeva imperije.

Prikaz “ništavila” koje je progutalo grad i prvog pokušaja restauracije

Iako je ideja same priče prilično interesantna, likovi su prilično stereotipični i bar na mene nisu ostavili preteran utisak, a povremeno može da se pretpostavi šta će se desiti sledeće u igri.

Grafika, opcije, zvuk

Grafičke opcije u ovoj igri se svode na odabir rezolucije i odabir prikaza (Windowed ili Fullscreen), tj. ne postoje bilo kakva podešavanja za kvalitet grafike. Ovu igru pokreće Unity Engine tako da je krajnje čudno da ne postoji baš nijedno podešavanje vezano za kvalitet grafike. Upkros tome, igra izgleda prilično solidno – nije spektakularna, ali nije ni jedan od onih naslova gde pocrvene oči u roku od 5 minuta.

Što se tiče ostalih opcija, postoji podrška za tastaturu ili kontroler, ali u trenutnom stanju igre bih definitivno preporučio da igrate ovaj naslov na kontroleru. Iako je moguće promeniti dugmiće za određene komande na tastaturi, smatram da je veliki nedostatak što i miš nije inkorporiran u celu priču, jer bi neki od segmenata poput borbe ili navigacije menija definitivno bili lakši za korišćenje.

Prikaz veoma oskudnih grafičkih opcija

Treba pohvaliti što se razvojni tim setio da ubaci quick save opciju koja je dostupna u bilo kom momentu, kao i određena mesta u gradovima gde možete da sačuvate igru. Jedini problem sa time je što je potrebno da restartujete igru da biste se vratili na početni meni iz kojeg možete da učitate igru.

Još jedna dobra opcija je što za neke dosadne segmente u dijalogu možete da premotavate unapred i unazad i veoma je korisno što možete da preskočite sve delove koji vam se čine dosadnim.

Kompozicije koje su ubačene u igru su prilično dobre, iako se ponekad ne uklapaju kompletno uz okruženje u kojem se nalazite. Najveći problem je ograničen broj kompozicija tako da postojeće kompozicije umeju da dosade prilično brzo. Zvučni efekti su solidno odrađeni i veoma je lep detalj što koračanje poštuje teren na kojem se nalazite tj. koriste se različiti zvukovi kada hodate po poljani ili po ulicama grada. Ipak, postoji nedostatak glasovne glume, tj. ona je jedino prisutna za reakcije u toku borbe.

Gameplay

Kao što je navedeno na početku teksta, ova igra pokušava da unapredi svog prethodnika i da iskoristi najbolje iz Chrono Trigger ili starijih Final Fantasy delova. Veliki problem je što je na postojeće mehanike iz I Am Setsuna dodato još dosta novih mehanika i samim tim preopterećuju igrača sa izborima gde bi neke od stvari objektivno trebale da budu dostupne od početka. Na primer, na mapi postoji “izgubljeni” objekat koji možete da vratite i da izaberete bonus koji vam daje. Jedan od bonusa koji je prisutan je brže kretanje kada putujete iz jednog mesta na mapi u drugo. Realno gledano, to je moglo da bude rešeno dugmetom za sprint, a ne ovakvom vrstom bonusa. Dobra stvar je što se taj bonus dobija relativno rano u igri, ali se stiče utisak da je moglo da se ubaci nešto daleko korisnije od toga (naravno, to ne znači da su svi bonusi koje daju ovi objekti beskorisni).

Otključavanjem objekata se otklanja “ništavilo” sa mape i dobija se određeni bonus

Combat sistem je sličan kao u I Am Setsuna, ali je doživeo nekoliko promena tj. poboljšanja koja bi trebale da učine borbu zanimljivijom. I pored toga borba je prilično neizazovna tj. dosta borbi, osim borbi sa bossovima, ne može da nanese neku veću štetu, a protivnici umiru u nekoliko udaraca (uz dobru taktiku ponekad i u roku od 1-2 poteza). Takođe je prilično nepregledno kada protivnik ima potez i čak koliko protivnik ima HP (i za to je potreban jedan bonus da se aktivira na “izgubljenom” objektu). Osim toga, Active-Time Combat System je po mom mišljenju bolja opcija nego turn-based combat.

Prikaz borbe i jednog od jačih napada Kanate

Što se tiče oružja i opreme, moguće je raditi sve što inače možete raditi u bilo kom RPG (kupovati, prodavati, pronalaziti itd.), a ovde je ubačen čak i metod za nadogradnju gde uz pomoć jednog kristala i kovača možete da pojačate snagu vašeg oružja ili zaštitu koju pruža oklop. Treba pomenuti da u jednom momentu otključavate robotska odela koja su daleko moćnija, ali ona zahtevaju sopstveni resurs za korišćenje napada tako da niste u mogućnosti da ih koristite stalno već samo kad postoji potreba za time.

U igri takođe postoje i magije koje možete koristiti (koje naravno imaju svoj resurs za korišćenje), kao i hrana i napici koji mogu da pomognu sa određenim vrstama borbi. Magije često zavise od toga kojeg lika koristite jer su često podešene da se podudaraju sa oružjem koji taj lik koristi (npr. Kanata koristi mač, a Locke samostrel).

Prikaz kupovine magija tj. specijalnih sposobnosti

Navigacija dungeona i gradova je ponekad konfuzna i stvarno se oslanja na to da igrač ima dovoljno dobar osećaj za orijentaciju zato što ne postoji mapa koja bi to olakšala. Kada putujete iz grada u grad možete da stavite bonus koji Vam otključava minimapu, al samo za put kroz svet (što znači da se ne odnosi na gradove i dungeone).

Zaključak

Lost Sphear je izašla 23.01.2018. za PC, PS4 i Nintendo Switch. Trajanje igre je oko 20-30 sati, tako da postoji dosta sadržaja koji se može istražiti.

Cena je, po mom mišljenju, veliki problem ove igre jer je trenutno 50 evra na Steam. Ako uzmemo u obzir da je Witcher 3 iz 2015. godine koji je grafički superiorniji, subjektivno ima bolju priču i likove i definitivno pati od manje problema koštao 60 evra kad je izašao – da li ova igra stvarno vredi samo 10 evra manje? (Ovo ne znači da je igra loša već da u ovom trenutku subjektivno košta više nego što bi trebalo)

Ako ste fan JRPG igara ili želite da je isprobate jer volite RPG žanr, predložio bih da sačekate neki popust – ali ako ste igrali i dopala vam se “I Am Setsuna”, velike su šanse da će vam se i Lost Sphear dopasti.

Autor teksta: Vladimir Živković