Ova godina je imala da ponudi mnogo kvalitetnih naslova, od najiščekivanijih, poput Elden Ringa, do nekih indie iznanađenja, kao što je Tunic. Međutim, naslov od koga sam najviše očekivao je sigurno God of War Ragnarök. Nakon što je prethodni deo 2018. godine osvojio Game of the Year nagradu, Santa Monica Studios je pred sobom imao veliki izazov, a na zadovoljstvo svih, uspeli su da u skoro svakom pogledu unaprede i nadmaše svoje prethodno delo.
Prvobitan plan je bio da nastane trilogija vezana za nordijsku mitologiju, ali su serijal morali da skrate na dve igre zbog dugačkog razvoja. U prvom delu je pokriveno manje značajnih segmenata, pa je bilo neophodno napraviti sveobuhvatan naslov. Po mom mišljenju, Ragnarök daje jednu od najboljih priča u video igrama, a najviše mi se svideo njen osvežavajući pogled na nordijsku mitologiju. Dešavanja kreću nekoliko godina nakon završetka prvog dela, a Kratos i Atreas su u konstantnom begu od odmazde. Posle dolaska Odina i Tora u njihovu kuću, primorani su da neizbežno krenu ka Ragnaröku.
Svi likovi, od glavnih do sporednih, su toliko dobro napisani da odaju utisak stvarnih osoba sa realističnim ljudskim reakcijama. Interakcija i razvoj likova, od početka, pa do kraja, su toliko intenzivni, da su gotovo svi akteri do kraja neprepoznatljivi. Odnos između Kratosa i Atreasa se dosta promenio, a kulminirao je željom da se zajedno zaštite, što će se pokazati kao nešto što ih ipak razdvaja.
Način borbe je ostao nepromenjen u odnosu na prethodni deo, ali je na raspolaganju sada mnogo više “alata”. Raznovrsnost protivnika nije velika, ali za većinu je neophodno da se koriste specifični potezi, što vas primorava da se prilagođavate svakoj borbi posebno. Najveći izazov su kombinacije različitih protivnika koje zahtevaju brzo prilagođavanje. Sa druge strane, okršaji sa bosovima su bombastični i krvavi, kao što se to očekuje od God of War igara. Sada su vaši saputnici mnogo korisniji u borbi, a moguće je i za njih odabrati posebne sposobnosti i naoružanje.
Oklop, različiti dodaci za njega, posebni potezi i drške za oružje, značajno utiču na način igranja. Na raspolaganju su odmah Levijatanska sekira i prepoznatljivi Blades of Chaos, što odmah omogućava veću raznovrsnot u borbi u odnosu na prošli deo. Jačina opreme je ključan faktor, što mislim da je loše osmišljeno jer ćete često naletati na protivnike koji će vas jednim udarce smlatiti. Sa druge strane, kada do kraja nabudžite opremu, svaka borba postaje trivijalna.
Na raspolaganju su neki novi alati u borbi sa bogovima Asgarda. Štit daje nekoliko opcija – rizičniji pristup odbijanjem napada, ali otvaranjem protivnika za nekoliko besplatnih udaraca ili korišćenje štita koji može da blokira i odvrati jače napade protivnika. Postoji i opcija napada sa štitom, koja se neretko koristi za prekidanje specijalnih poteza protivnika. Negde na polovini igre dobijate i novo oružje, koje sam u početku izbegavao da koristim, ali sam shvatio da se mnogo dobro uklapa u kombinaciji sa drugim.
Glavne misije vas često stavljaju u segmente gde je istraživanje ograničeno, što je ponekad malo iritirajuće. Sporednog sadržaja nema mnogo, ali sve što je prisutno je visokog kvaliteta. Svaki sporedni zadatak ima zanimljivu priču, a iza svakog ćoška može da se pronađe nešto korisno. Najveći problem kod istraživanja je što vaši saputnici nemaju strpljenja da vas čekaju da pronađete odgovor, već vam posle par sekundi pokvare zabavu i otkriju tajnu. U prethodnoj igri poslednji i najveći izazov su bile valkire, a sada su to 12 ratnika koje treba pobediti.
Tehnički je igra gotovo savršena na svim poljima, grafika je na visokom nivou, ali ipak je Horizon Forbidden West pomerio granicu ove godine. Svaki svet ima svoju estetiku, pa mi se često dešavalo da samo razgledam različite delove mape. Gluma i motion capture su dobri i sve je odrađeno u in-game engineu. Soundtrack je toliko dobar da sam odmah posle završetka igre nastavio da ga slušam. Tokom čitave igre nisam naišao ni na bilo kakav bag, što je retkost u današnje vreme.
Mogu još dugo da pričam o svim kvalitetima koje God of War Ragnarök poseduje, ali u poverenju moram da vam priznam da se to ne bi svidelo mojim urednicima. Za 30-40 sati igranja možete da iskusite sve što igra ima da ponudi, a nijedan sekund tog vremena nije dosadan. God of War Ragnarök je jednostavno igra koju ne možete i ne smete da propustite. Neko definitivno treba da napravi next-gen remake svih delova, jer franšiza i dalje nosi veliki potencijal, a fan baza ovih naslova je dovoljno velika da bi se to sigurno isplatilo.
Autor teksta: Milan Popović