Final Fantasy VII Remake

Final Fantasy me nikada nije preterano privlačio, pogotovu kada je reč o starijim naslovima – nekako mi je cela ta postavka velikog serijala uvek bila debilna, kao i kod većine japanskih RPG igara. No, najnoviji rimejk je staru priču potpuno osavremenio, dosadni potezni gejmplej je zamenjen opuštajućim akciono-taktičkim borbama, dok je stara cartoonish grafika osvežena potpuno novim mini-filmovima i modernim saundtrekom.

Iako na momente površna, priča se tiče savremenog ljudskog problema – ekologije. Naime, mega korporacije “isisavaju život”, a autoritarni režimi ostaju nemi na dati problem. Naravno, svaka akcija ima i svoju reakciju, pa nas igra na samom početku upoznaje sa ekološko-ekstremističkom grupom Avalanš, čiji je cilj da se suprostavi moćnoj Šinra korporaciji koja isisava energiju zvanu mako. Radnja je na momente jako spora, a ponekad i vrlo neugodna, zbog tipičnih japanskih uzdaha. No, fantastično odrađene međuscene, koje se često javljaju, znaju da impresioniraju igrača kroz razne dosetke harizmatičnih likova, poput Bareta, vođe grupe Avalanš. I pored toga što u igrama ne praktikujem da gledam mini-filmove, nije mi se desilo da skipujem neku od scena.

Baret – najjača glavudža u igri

Možda se dosta ljudi neće složiti, ali srce ovog naslova čini njen gejmplej, postavljen tako da bude opuštajuć. No, to ne znači da se time uskraćuje na zabavi, čak smatram da je to ono što igri pomaže da bude bolja. Ako srce ovog naslova čini gejmplej, onda srce gejmpleja čine borbe. Malo vremena ćete provesti u istraživanju, a veći deo ćete se provesti u tamanjenju raznovrsnih neprijatelja. Ono što borbe čini zabavnim jesu brojne mogućnosti koje su dostupne igraču. Osnovnim udarcima igrač puni energiju preko koje može da “nalepi” neprijatelja brojnim veština i magija. Takođe, energija mu omogućava da koristi različite predmete, prikupljene tokom istraživanja ili nabavljene u prodavnicama.

Postoje i specijalni udarci, kao što je limit, koji se vremenom puni, a omogućava igraču da zada smrtonosan udarac protivniku. U kasnijem delu igre, kod susreta sa jačim neprijateljima moguće je prizvati i svog “anđela čuvara”, kao neku vrstu zaštite i oslonca tokom teških situacija. Čak i ako vam postanu dosadne sposobnosti glavnog lika, obično je uz vas neki saputnik, koga možete da igrate. Final Fantasy VII Remake ne samo da vam omogućava da menjate lika tokom borbe, već vas i na to podstiče kako biste se što bolje izborili sa protivnicima. Svaki neprijatelj ima određene karakteristike, a vaš cilj je da saznate koje su, odnosno kada treba da se branite, a kada treba da napadnete.

I pikado su uradili vrhunski, proveo sam oko pola sata igrajući samo njega

Svaki lik ima svoj inventory gde može menja svoje oružje i osnovnu opremu, a takođe su mu na raspolaganju i materije koje mu obogaćuju veštine, poput sposobnosti da leči ili da baca magije. Veštine se vremenom unapređuju, pa tako npr. fire postaje fira, što praktično znači da magija postaje jača, ali i da crpi više mana poena. Posle borbe se obično javlja klupa i automat – mesto gde se pribavlja osnovna oprema i regeneriše zdravlje. Svako oružje je moguće unaprediti, ali sistem nije po mom ukusu. Previše je jednostavan, a možda čak i suvišan, jer ne daje bogzna kakve mogućnosti.

Final Fantasy VII Remake je u meni je pobudio želju za istraživanjem ove čuvene franšize. Mislim da treba ponovo da dam šansu onim retkim naslovima koje sam igrao, ali i onim starijim naslovima koje sam propustio. Što se tiče same igre, pojedini nivoi znaju da deluju jednolično, ali igra uspeva da igrača redovno animira novim stvarima. Ono što posebno oduševljava je grafika koja će vas na momente ostaviti bez teksta, naročito kada su u pitanju brojni distopijski pejzaži. Ukoliko se odlučite za kupovinu treba da znate da igra traje oko 40 sati i da će vam verovatno biti najbolja gejming zanimacija u doba pandemije korona virusom.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs

Zaista fantastična grafika, zar ne?