Evil West se pojavio pre 20-ak dana, ali testiranje sam započeo tek prošle nedelje zbog ličnih obaveza. Poprilično mi je teško da u klasičnom maniru započnem ovu recenziju, pa bih se osvrnuo na jednu stvar, da je izdavač ove igre Focus Entertainment. Ako ste upoznati sa šarenolikom paletom naslova ovog izdavača, onda ste svesni da se radi o igrama u čijem se razvoju radilo sa limitiranim budžetom. Daleko od toga da ti naslovi spadaju u indi kategoriju, ali se ne radi ni o visokobudžetnim produkcijama.
Ukratko, ako bismo kroz budžet posmatrali šta čini Evil West, najveći deo novca izgleda da se slio u sam gejmplej. Ostalo, poput priče, dizajna likova, pa i same grafike, manje-više je skrpljeno štapom i kanapom. Dakle, ako ste raspoloženi za ubijanje različitih monstruma, ljudi, vampira, i želite da se dobro zabavite, ne razmišljajući mnogo, Evil West je igra za vas.
Jedino što sam propratio duž samog prelaska igre, a da je vezano za priču jeste činjenica da se igra odvija na Divljem zapadu, da su njeni stanovnici pretežno izopačeni monstrumi i da ste vi „šerif“ koji će da izvrši genocid nad tim autohtonim stanovništvom. Tok igre praktično izgleda ovako – odslušate određeni dijalog, zatim se probijate od jedne do druge arene, gde ubijate protivnike na poprilično repetetivan, ali zabavan način, da biste došli do narednog dijaloga.
Tokom najvećeg broja tih mini klipova bio sam u klasičnom „skip“ režimu igranja – jednostavno nisam mogao da se fokusiram na radnju, konverzaciju i neupečatljive likove. Čovek kako stari, postaje svestan da ne može više da upije takav sadržaj, a da slika tih plitkih i kliše narativa u njegovom mozgu izbledi nakon odgledanog dobrog filma ili pročitane knjige.
Okrenuo bih se sada ka onome što čini ovu igru snažnom, a to je gejmplej. Iako retko odstupa od svog osnovnog šablona, koji je linearnog tipa, način na koji je predstavljen je poprilično specifičan. Čini mi se da su uspeli da naprave veliku raznovrsnost protivnika, ali nijednog nisu zakomplikovali, tako da je sve poprilično intuitivno. Osećaj u toku borbe je zaista na sjajnom nivou, a igru u tom smislu bih opisao kao nekakvu kombinaciju God of War (2018) i Remnant: From the Ashes.
Po pitanju pomenute intuicije, kada vidis vukodlaka, zbog njegovog načina kretanja, najbolje je da uzmeš bacač plamena. Obične slepce, nekakve zombije/vampire, šta su već, nokautiraš jednostavnim udarcima rukavicom. Nezgodnije protivnike u većini slučajeva gađaš puškom, samostrelom ili aktiviraš neke od poteza koji neprijateljima izazivaju električnu glavobolju. Sve je tako dobro iskombinovano, da te samo ubaci u tok, gde savladavanje protivnika je samo po sebi zabavno. Slabe tačke neprijatelja su uglavnom odmah vidljive, a na tebi je da iskoristiš svoje reflekse, kako ne bi poginuo.
Evil West retko kada nudi nešto izvan ovoga tokom 10-ak sati kampanje. Postoje skriveni štekovi gde nalazite novac, predmete vezane za priču, ali sem jedne situacije, uglavnom se sve svodi na isto. Postoji i sistem napredovanja, ali ne nudi neke jedinstvene razvojne puteve koji bi nešto puno promenili u razvoju jačine vašeg lika. Nažalost, nisam imao priliku da igram ovaj naslov u multiplayer režimu, ali pretpostavljam da je tada rokanje još zabavnije. Moja preporuka vam je da sačekate neki popust i da ovo probate sa nekom ekipom da pređete. Ne brinite, po pitanju gejmpleja, ukoliko ste vuk samotnjak Evil West nudi sasvim dovoljno.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs