EA Sports FC 24 je posle 30 godina prva takozvana ‘non-FIFA’ igra, pa su očekivanja vezana za nju ipak bila nešto veća u odnosu na prethodne delove. Naravno, EA nikad ne razočara da nas potpuno razočara. Jednostavno živimo u mračnom periodu za fudbalske igre, gde jedna kompanija drži monopol, a niko živi nema mu** da napravi nešto drugačije. Prema tome, EA se preterano ne opterećuje da uvodi neke značajne promene, već se sve vrti oko sitnih izmena i jedva vidljivih poboljšanja.
Uvođenjem HypermotionV sistema, koji valjda koristi podatke iz stvarnog sveta, treba da se vidi neko poboljšanje na samom terenu, ali niko iz moje ekipe to unapređenje nije primetio. Navodno, podaci iz velikog broja mečeva i liga bi trebalo da učine individualne karakteristike igrača autentičnijim. U stvari, biće pre da je EA samo nalepio neko fensi sra*** od imena i oglasio ga za čudo od tehnologije (ako tehnologije u pozadini uopšte i ima).
Najveća promena mi deluje da je u tempu igre, koji je nešto sporiji, a u kom bi trebalo da se istakne ta individualnost igrača kroz HypermotionV sistem. U toj celoj priči mesto je našao i nekakav ‘PlayStyle’ – koji poseduju samo najbolji igrači i podeljen je u 34 različite kategorije. Ozbiljniji igrači imaju određeni broj tih “plejstajlova”, a zahvaljujući njima navodno odišu većom individualnošću. Iskreno, nisam ulazio detaljno u analizu svakog pojedinačnog igrača i njegovih “plejstajlova”. Stvarno mi je to irelevatno, čovek jednostavno ima određena očekivanja prema onome što vidi iz stvarnog fudbala kad je u pitanju top klasa igrača.
Animacije deluju nešto bolje u odnosu na prethodnike, ali ništa od toga nije revolucionarno. Modeli, osvetljenje i ostali grafički efekti su manje-više isti, okej je kvalitet, ali mislim da neko ko drži monopol bi trebalo da pruža vidljivija unapređenja po tom pitanju. Što se tiče mehanika, uvedene su dve nove stvari – precision pass i controlled sprint. Kod “preciznog dodavanja” caka je da igrač ima veću slobodu u kontroli samih pasova, konkretno smera dodavanja, dok je “kontrolisani šprint” blaža verzija standardnog i dobar je kad treba da se protivnički igrač pošalje po burek.
Što se tiče ostalih modova, sve je to uglavnom kilavo – FIFA Ultimate Team se svodi na isto kao i svake godine i odavno se ne upuštam u te vode; karijere su dosadne, nude kao neki role-play, ali su predstavljene na dosadan način; turniri su zanimljiva stvar, ali nisu u potpunosti licencirani (Liga Šampiona nema Crvenu Zvezdu). Dakle, jedino što manje-više valja jeste kick-off (običan i VOLTA, odnosno ulični fudbal). Ovo ostalo je meni lično dosadno i potpuno suvišno.
Ukoliko očekujete nešto revolucionarno od ovogodišnjeg izdanja, onda ga bolje zaobiđite. Nova igra ima neka jedva vidljiva poboljšanja, čisto da ne bude da su prelepili 24 preko prethodnog naslova. Nažalost, ne mogu da dam igri neku izuzetno lošu ocenu, daleko je od neigrivog. EA ipak drži neki standard, ne žele puno da rizikuju sa novitetima, niti im je cilj da ulaze u ozbiljnije poduhvate kad već imaju pomenuti monopol na tržistu fudbalih igara.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs
