Početkom meseca Dying Light 2 je posle dugo godina razvoja ugledao svetlost dana. Pre nego što sam upalio igru, reakcije igrača su me podsetile na mračan period uoči izlaska CP2077. Srećom ova situacija je bila mnogo bezazlenija, s obzirom da je Techland uspeo da za kratak vremenski rok igru dovede u normalno stanje. Dakle, imunitet naslova je bio nešto slabiji, zaraza samo što se nije javila, ali pacijent je ipak uspeo da se izvuče. No, ostaje ono najbitnije, kakva je generalno igra?
Oni koji su pratili moje recenzije znaju da retko kada komentarišem radnju neke igre. Mišljenja sam da su priče u video igrama uglavnom loše, što je i ovde slučaj. No, tempo igre je uslovljen samim narativom u kom glavni lik po imenu Aiden Caldwell traga za davno izgubljenom sestrom. Njega put vodi u grad Viledor, koji se od zombi pandemije delimično zaštitio jakim utvrđenjem. Multikulturalni grad objedinjuje raznorazne frakcije ljudi (prijateljske, kao i neprijateljske) i naravno zombije. Vaše je da se izborite za svoj cilj, tako što ćete jačati sebe i svoje veze sa uvrnutim sugrađanima Viledora.
Svako ko je iole igrao, verujem da bi igru opisao kao Mirror’s Edge sa zombijima. Pored glavne priče, grad nudi mnoštvo interesantnih ćoškova, kuća i zgrada za istraživanje i pljačkanje. Ako ste pratili razvoj igre i pojedine prezentacije verujem da ćete se malo razočarati izgledom samog grada, pa i aktivnostima koje su dostupne. Sporedni zadaci se svode na par mogućih šablona, ali su zanimljivo predstavljeni kroz šašave i po malo uvrnute scene.
Najbitnija stavka igre je definitivno parkur koji se vremenom unapređuje različitim veštinama, što kao rezultat daje mogućnost za brže putovanje ili bolje kretanje. Jedino što u početku zna da smara je što morate da pazite na izdržljivost lika, ali to može da se unapredi vremenom. Za razliku od fluidnog trčanja, borbe su po malo dosadnjikave, a ponašanje protivnika je uglavnom predvidivo. Kombat se svodi na par kombinacija, a kako budete napredovali stvari će biti interesantnije pojavom drugačijih neprijatelja i unapređivanjem vaših veština. Postoji sistem za kraftovanje, pa samim tim i raznovrstan set predmeta koje možete da skupljate. Uz pomoć različitih nacrta bićete u stanju da napravite mnoštvo kul pomagala i opreme.
Možda najinteresantnija stavka u igri je sistem smene dana i noći. Naime, preko dana igrač na ulicama ne viđa toliko zombija zbog sunčeve svetlosti, a krovovi su znatno bezbedniji, ako izuzmemo tu i tamo neko nepredvidivo ljudsko biće. Uglavnom zombiji se štekaju po zgradama, a kako dolazi noć, ulice se masovno pune zaraženima. Tada postoji šansa da vas horda juri kao policija u GTA-u, a nagrade za uspešno traganje i preživljanje su znatno veće. Imunitet vremenom opada, a svetlost ili UV lampe mogu da vam spasu život.
Dying Light 2 odudara u pozitivnom smislu od dosta zombi naslova, ali mislim da je igra trebalo od starta da bude mnogo dinamičnija. Priča je toliko otrcana, posebno osnova – potraga za dragom osobom – da ni ne vredi komentarisati. Definitivno najjači adut igre je parkur, ali dosta nezanimljivih sekcija vas odvraća od istog. Ako ste spremni da zažmurite na neke bezvezne stealth sekcije ili na samu radnju, mislim da ćete onda imati u čemu da uživate. Nažalost nisam stigao da isprobam kooperativni režim, ali verujem da je zanimljiv, kao i većina co-op naslova.
Autor teksta: Filip Kojić
Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs