Drake Hollow

Zapušteno mesto kraj grada, pored reke, vrlo je maglovito. Sedite na jednoj steni i gledate u telefon. Kompanije vas podsećaju na dugove koje niste platili, a partner vam piše da je bolje da svako pođe svojim putem. U jednom trenutku čujete nečiji glas, okrećete se i vidite gavrana koji nekim čudom može da govori. Kaže da ga pratite, dublje u šumu i dublje u maglu. Dolazite do nečega što su možda nekada bila vrata, ali je to ipak prolaz u drugu dimenziju. Ako prođete kroz njih, možda se ne vratite natrag. Ne bi trebalo da uđete, ali vas radoznalost i bespomoć vuku napred. Prolazite kroz nešto što se jednostavno može opisati kao grozni ambis. Avantura može da počne…

Drake Hollow je druga po redu igra bostonskog indie studija The Molasses Flood. Igra je base builder survival avantura u trećem licu. Nakon podešavanja lika, gde imate osnovne izbore kao što su pol, boja kože, tip lica i odeće, i prolaska kroz goreopisanu uvodnu scenu, ulazite u alternativni svet “The Hollow” u kojem se odvija igra. Drejkovi (iz naslova igre), mala i nedužna stvorenja, su u opasnosti i potreban je neko da ih vodi i zaštiti dok ne povrate svoju magiju i oteraju zla čudovišta koja su napala njihov svet. Kako ovo postižete? Tako što gradite naselje u kojem će Drejkovi živeti i moći da ispune svoje potrebe, kojih ima pet: hrana, voda, san, potreba za druženjem i zabava. Da, morate se pobrinuti da ne umru od dosade, kao gejmeri i sami potpuno razumemo ovo. Što se baze tiče, imate popriličan izbor stvari i građevina za vaše naselje. Kreveti gde će Drejkovi spavati, lopte kojima se igraju, bunari za vodu i bašte za biljke od kojih se hrane. Kako prolazite kroz igru otključaćete generatore struje, pumpe za vodu, zidove za odbranu i ostale, naprednije građevine kojima ćete zadovoljiti sve šire potrebe Drejkova koji postaju stariji i kojima treba više.

Pogled na naselje sa kristala koji se koriste za putovanje između ostrva

Resurse za sve ovo ćete skupljati po mapi koju čine ostrva razdvojena smrtonosnim etrom, gustom maglom koja guta sve osim čudovišta. Njih uzimate tako što ih udarate i prikupljate sa zemlje. Što se tiče magle, ona se može savladati korišćenjem kristala koji na kratko vreme čisti prostor oko vas.  Ostrva treba povezati magičnim kristalima koji prave liniju kojom „surfujete“ iznad magle velikom brzinom. Resursi se takođe nalaze u kombijima, koji moraju biti direktno povezani sa naseljem, kako bi resursi stigli. Veza se uspostavlja putem kristala, što zahteva malo domišljatosti, kako ih na pravi način povezati. Ostrva morate počistiti od bodljikavog etra koji proizvodi maglu, da vam ne bi ugrožavali ove kristale. Ovo činite udaranjem u izložene delove etra koji prave maglu, što postaje zamarajuće jer ih morate dugo tražiti po ostrvu.

Što se tiče čudovišta, ima nekoliko jednoličnih tipa sa ne baš najoriginalnijim izgledom. Mali koje je lako ubiti, ali ih ima dosta, veliki koji jure glavom bez obzira i oni koji preferiraju da beže i napadaju izdaleka projektilima. Od oružja imate pretežno baštenske i kuhinjske alate, luk i strelu i kremenjaču za daljinu. Mehanike borbe su vrlo jednostavne, po jedno dugme za udaranje, izbegavanje i blok, kao i različiti predmeti, poput strašila koje privlači neprijatelje. Naselje je podložno napadima protivnika, što zahteva povratak u bazu i obračun sa njima. Istraživanje je zanimljiviji aspekt igre, pa ume da bude zamarajuće kad vas čudovišta u tome konstantno prekidaju.

Igra je veoma inspirisana popularnim naslovom Fortnite, počevši od grafike, načina na koji postavljate građevine, pa i mehanika borbe. Takođe im je zajedničko to što su namenjene za sve uzraste – zla čudovišta stereotipnog zlog izgleda, a nasilje na nivou crtanog filma. Interfejs igre je solidan, mada pomalo nepregledan, naročito kasnije u igri. Drake Hollow pored singleplayera ima i co-op u kojem zajedno sa drugim igračima skupljate resurse, pravite bazu i pomažete Drejkovima da prežive. Igranje sa drugima bi zasigurno ublažilo monotonije strane igre, ali nažalost nismo imali prilike da isprobamo co-op u beta verziji.

Autor teksta: Nemanja Gecić