Dragon Ball Z: Kakarot

Iako nikada nisam bio ljubitelj anime serijala, Dragon Ball Z je jedna od retkih stvari koju sam odgledao. Za mene je to zaista nezaboravno ostvarenje, prepuno interesantnih i upečatljivih likova, čije sam avanture kao klinac uživao da gledam. I dan danas se dogodi da pustim neku zanimljiviju scenu, ali se do sada nisam usudio da ponovo bindžujem serijal. Vest da izlazi nova video igra, potpuno fokusirana na Dragon Ball Z serijal, mi se učinila kao prava prilika da se prisetim celokupne priče. Naročito me je oduševila činjenica da na igri radi CyberConnect2, razvojni studio čuven po Naruto: Ultimate Ninja Storm serijalu, kao i to da je u pitanju isključivo singlplejer naslov.

Goku (level 38) za vreme borbe sa androidima. (colorized)

RPG elementi snažno oblikuju Dragon Ball Z: Kakarot i glavni su krivci zbog čega je priča okrnjena i razvučena. Igra je po mom ličnom ukusu predugačka, jer vas tera da istražujete poluprazan svet, u kome se nalazi veliki broj dosadnih aktivnosti. Čak i ako se fokusirate isključivo na glavne misije, primetićete i da su one prenatrpane glupim zadacima. Igra je podeljena kao i serija u više celina, a svaka počinje veoma sporo. Igra tako veštački dobija na dužini trajanja, a radnja dostiže vrhunac tek pred kraj poglavlja. Na skrinšotu iznad dat je period odmah nakon što junaci Zmajeve kugle poraze Frizu, a kao što možete da vidite, posle takve borbe meni je “naređeno” da idem da ćaskam sa Kamijem!? Naravno nije to jedina dosadna stvar koju sam morao da uradim da bih stigao do dela sa androidima.

Za razliku od besmislenih misija u open-worldu, borbe su potpuno druga priča! Tuče izgledaju spektakularno, animacije su tečne i prijatne, letenje je veoma zabavno, a ispaljivanje projektila i izbegavanje neprijateljskih napada zahteva dozu taktiziranja. Kontrole su po malo čudne, naročito one koje se odnose na letenje, jer su drugačije u zavisnosti od toga da li ste u borbi ili istražujete po mapi. Broj likova koje možete da igrate je vrlo mali, a svaki od njih ima svoju listu poteza i transformacija koju treba da razvijate. Levelovanjem likovi postaju jači – dobijaju veću moć, jače napade i dosta su izdržljiviji. U toku bitke ponekad imate na raspolaganju pomoć od strane support likova, a zdravlje možete da regenerišete uz pomoć različitih napitaka.

Igru neprestano koči neraskidivi lanac zabave i dosade, pa tako posle svake zanimljive bitke sledi niz monotonih aktivnosti. Jedina interesantna stvar koja mi se svidela u igri, a da je direktno povezana sa RPG elementima, je zajednica koju možete da razvijate. Upoznavanjem različitih likova dobijate njihove kartice koje možete da upotrebite da ojačate vaše junake i njihove sposobnosti. Delovaće glupo, ali sistem me jako podseća na FIFA Ultimate Team. Na skrinšotu ispod prikazana je “postava” po imenu Z Warrior Community. Na levoj strani igrač može da upari likove na određeni način, a što ih bolje poveže, to je veći community rank, a samim tim su i nagrade veće. Svaka kartica ima svoju statistiku, pa je potrebno gledati u kojoj će “postavi” ona dati svoj maksimum. Dakle, ne možete da stavite Pikola u Cooking Community, jer to nije njegova specijalnost.

Dragon Ball zajednica

Mislim da bi igra bila mnogo zanimljivija da se razvijala u pravcu nečega što više podseća na Dragon Ball Z: Budokai Tenkaichi. No, drago mi je da je igra isključivo okrenuta ka singlplejer režimu, ali smatram da je trebalo da postoji mnogo više likova za igranje, kao i lokal split-screen opcija. Verovatno to nije urađeno upravo zbog tih RPG elemenata koji su nepotrebno preokupirali igru, pa developer nije imao dovoljno vremena i prostora da igru unapredi i u tom pravcu. No, ako ste u stanju da pretrpite zamorno RPG iskustvo, Dragon Ball Z: Kakarot nudi mnoštvo interesantnih borbi, obogaćenih prepoznatljivim moćima i uzbudljivim saundtrekom.

Autor teksta: Filip Kojić

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs