Descenders

Nažalost, suludo brze trke biciklima zahtevaju konstatan FPS, što moj mučeni PlayStation 4 (ne Pro) nije u stanju da izvede. Descenders, zanimljiva i zabavna kombinacija trka i rouge-lite žanra, jednostavno je neigriva na konzoli. No, kao uporan mladić, željan da dostavi kakvu-takvu recenziju, potrudio sam se da odigram ono što se odigrati ne može. Naravno, nisam uspeo u tome, ali ipak vam donosim opis onoga što možete da očekujete od same igre.

Jedan pad, jedan život manje, zato pažljivo vozi!

Descenders poseduje ukupno osam svetova, sastavljenih od niza kratkih trka, gde je krajnji cilj spustiti se niz brdo. Svaka staza se nasumično generiše, ali po jednostavnom šablonu, pa ne očekujte preterana iznenađenja. Kada pokrenete kampanju, dobijate određeni broj života, a ako ih izgubite morate da započnete sve iz početka. Dakle, dve su ključne stvari koje Descenders svrstavaju u rogue-lite žanr – nasumično generisani nivoi i limitiran broj života. Trke bi trebalo prelaziti brzo, uz dosta izvedenih trikova i rešenih izazova, ali krajnji cilj je isključivo spuštanje niz brdo.

Dostupno je više tipova kamera, odnosno uglova gledanja, a najbolji je ugođaj iz trećeg lica. No, definitivno je najuzbudljivija vožnja iz prvog, naročito pri velikim brzinama, pod uslovom da ne radite flipove. Trikovi omogućavaju dobijanje reputacije, reputacija daje određena poboljšanja, ali za pravu zabavu bitno je poznavati granicu do koje se može ići, bilo da je reč o brzini, izvođenju trikova ili ispunjavanju nasumičnih izazova. U okviru svakog sveta postoji jedan boss level, do koga se dolazi prelaženjem klasičnih trka. Svaka staza ima svoje specifične karakteristike, a da bi se stiglo do krajnjeg nivoa, potrebno je da se završi određeni broj trka. Boss level poseduje ogromnu skakaonicu, koju nije naročito teško preleteti, a za uspeh je najbitnije razviti optimalnu brzinu.

Prelaženjem dobijate poboljšanja u vidu novih članova, a ovo su neki od bonusa koji mogu da se ostvare (teško je skontati koliko zaista utiču ta poboljšanja na samu partiju)

Što se tiče grafike, igra izgleda zaista skromno, kako vizuelno, tako i po dizajnu lika, bicikla i okruženja. Nivoi u okviru jednog sveta su jednolični, a atmosferu kvari loš i tanak izbor muzike. Kada sve to uzmem u obzir, potpuno je nedopustivo da igra stalno “secka” (čak je to blaga reč za ono šta se meni dešavalo). Mislim da bi trebalo, ako nemate PlayStation 4 Pro, da igru zaobiđete u širokom luku. Prava platforma za igru koja zahteva fluidnost, odnosno stabilan FPS, je definitivno PC. Od skoro je ubačen i multiplayer režim, ali nisam imao s kim da ga isprobam, pošto je isključivo vezan za internet.

Autor teksta: Filip Kojic

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs

Dogodilo mi se da propadnem u zemlju, što mi je omogućilo da razvijem neverovatnu brzinu od 581 km/h

Vožnja iz prvog lica

Moguće je i menjanje izgleda bicikliste