Beat The Game je avanturistička igra koju je napravio indie studio Worm Animation. Igrač se nalozi u ulozi Mistika, muzičkog producenta koji nakon manje saobraćajne nesreće biva zaglavljen u jednom uvrnutom svetu. Da bi uspeo da se izbavi iz njega, Mistik mora da radi ono što zna najbolje – da pravi muziku. Mistik u ovom svetu pronalazi razne zvukove i koristi ih da bi pravio tehno muziku. Nakon što pronađe zvuk postoji i mali cutscene koji otkriva malo više o priči ovog sveta.
Glavni lik pomalo podseća na ljudsku verziju Crazy Froga, čak u početku dok putuje na motoru nosi slične naočare
Jedan cutscene koji se odvija kad uspete da pronađete dve palice i da sa njima napravite i snimite zvuk za Vašu kolekciju
Grafika, opcije i zvuk
Ova igra je napravljena u Unity Engine koji je veoma pristupačan indie studijima, tako da pretpostavljamo da je to glavni razlog zašto su se odlučili baš za taj engine. Grafika nije spektakularna, mada to često i ne očekujem od indie studija jer oni nemaju mnogo ljudi i dovoljno velik budžet da bi napravili 3D igru koja grafički izgleda solidno – tako da se ne bih previše žalio na taj detalj. Umetnički stil je definitivno zanimljiv i podseća pomalo čak na Psychonauts i slične igre koje imaju psihodelične i uvrnute svetove.
Psihodelični prikaz sveta nakon interakcije sa jednim predmetom
O opcijama ne vredi trošiti mnogo reči pošto su prilično oskudne, ali treba istaći da postoji mogućnost podešavanja kontrola. Iako smatram da je to relativno nepotrebno za ovaj naslov jer ne poseduje kompleksne mehanike gde bi podešavanje kontrola doprinelo boljem užitku.
Zvuk je ono što je srž ove igre. Zanimljivo je da pozadinska muzika generalno ne postoji već da vašim miksovanjem sakupljenih zvukova u igri možete sebi da napravite pozadinsku muziku. Prilično je kvalitetan zvuk i postoji 24 različita zvuka koja na različite načine možete ukombinovati da biste uspeli da biste sebi stvorili solidnu pozadinsku muziku (naravno 24 zvuka imate tek kada ih sakupite sve).
Prikaz glavnog lika i uvrnutog sveta u kom se našao
Gameplay
Velika boljka ove igre, osim priče, je gameplay. Dužina trajanja ove igre je 1 (slovima: JEDAN) sat, a nakon što sam završio igru nisam imao potrebu da je igram ponovo tako da je ova igra definitivno prekratka i više izgleda kao da je još uvek u beta verziji po trajanju. Još jedna stvar koja je loša u vezi ovog segmenta je kontrolisanje glavnog lika. On se kreće užasno sporo i ne postoji opcija za sprint, pritom su animacije ponekad bagovite pa doprinose generalno lošijem kretanju. Okretanje kamere je na desni klik umesto da bude čisto pomeranje miša zato što u igri možete da klikćete da biste se kretali, što je po meni još jedan promašaj i smatram da su trebali da se odluče za jedan ili drugi način kretanja, a ne da kombinuju oba i to urade na loš način.
Interakcija sa objektima je s vremena na vreme čudna jer se često obavlja sama od sebe (što samo utvrđuje da je miš totalno nepotreban za kretanje osim za pomeranje kamere). Pred kraj igre igrate jednu mini igru koja je QTE tipa gde treba da pritisnete pravi zvuk u određeno vreme da biste napravili što bolji koncert.
Iako postoji inventory, dosta predmeta koje pokupite neće imati nikakvu namenu u igri. Samim tim se opet stiče utisak kao da je igra nedovršena ili još uvek u razvoju.
Jedan sporedan lik posmatra Mistika, ali je, nažalost, taj lik potpuno nebitan za priču osim što nam daje jedan zvuk koji možemo da koristimo
Završna reč
Beat The Game košta 10€ i dostupna je na Steam za Windows, Mac OS X i Linux. U trenutku pisanja teksta postoji popust od 20% (tako da je cena 8€), ali i pored toga teškoje preporučiti ovu igru za taj novac jer smatram da postoje i mobilne igre koje daju više zabave za 5€ ili manje, kao i neke starije igre kojima je pala cena.
Iako je ova recenzija većinski negativna smatram da je ideja igre zanimljiva i da bi igra imala veći potencijal da je ideja malo više razrađena, npr. da je postojalo više izazova u vidu mini-igara koje bi Vam omogućile da otključate određene zvukove jer bi time i dosta imenovanih likova koji su nebitni dobilo na smislu (jer kao što sam rekao – priča je stvarno nepovezana i ne otkriva uopšte šta nas je tačno uvuklo u taj uvrnuti svet niti na kraju otkriva da li smo izašli iz njega). Ostaje utisak da je igra nedovršema i da je kojim slučajem ovu igru radio veći tim sa većim budžetom i sa razrađenom idejom da bi to sigurno doprinelo da se neki od problema ispeglaju, ali jednostavno u trenutnim okolnostima ne postoji mnogo razloga da preporučim ovu igru osim ako ste baš zaluđeni za muzičkim igrama ili volite da istražujete uvrnute i psihodelične svetove.
Autor teksta: Vladimir Živković