A Plague Tale: Innocence

Igre koje su zasnovane isključivo na singlplejer režimu i kvalitetnom pripovedanju su veoma retke, a još je ređa pojava da timovi koji nemaju iskustva u pravljenju ovakvih igara donesu odluku da prihvate projekat ovog tipa. Asobo Studio je poprilično nepoznat razvojni tim za koji su verovatno čuli samo oni koji su igrali trkačku igru Fuel iz 2009. godine ili neku od video igara rađenih po Pixarovim filmovima (Wall-E, Toy Story 3 i tako dalje). Ipak, A Plague Tale: Innocence je potpuno drugačiji tip igre od svega na čemu su radili do sad tako da postoji određena doza skepticizma u vezi kvaliteta ovog naslova.

Sva dešavanja u ovoj avanturi su smeštena u srednjovekovnu Francusku koja je razorena bolestima i zarazama koje prenose pacovi. Priča prati Amiciju de Rune i njenog brata Huga koji žive plemićkim životom, osim što Hugo boluje od veoma retke bolesti koju njihova majka pokušava da izleči alhemijom. Ipak, sve se menja onog trenutka kada inkvizicija napada imanje porodice de Rune i pokušava da otme Huga iz, u tom trenutku, nepoznatih razloga. Amicija i Hugo uspevaju da pobegnu, ali se sada nalaze u bekstvu od inkvizicije kao i u potrazi za novim domom i lekom koji će izlečiti Huga. Sve ovo zvuči prilično kliše i već viđeno u raznim delima, ali do kraja igre se sve misterije polako razrešavaju i osobine i namere likova postaju jasnije. Najveći problem je doći do trenutka kada priča postaje interesantnija, a to će u startu odbiti one igrače koji više vole da steknu dobar prvi utisak.

Okosnicu gejmpleja čini šunjanje i skrivanje od stražara, izbegavanje pacova korišćenjem svetlosti i rešavanje mozgalica. Većina nivoa se prelazi uz pomoć šunjanja i veštog izbegavanja protivnika, ali je ponekad potrebno eliminisati određene stražare ili se koristiti okruženjem kako bi odvukli pažnju pacovima. Zbog toga Amicija poseduje praćku za koju može da pravi i specijalne tipove municije koji omogućavaju prelazak nivoa na različite načine. Jedan tip municije se koristi za paljenje baklji ili drugih zapaljivih objekata u daljini i na taj način je moguće kontrolisati pacove koji izbegavaju izvore svetlosti. Takođe je moguće bacati kamenje na metalne predmete kako bi odvukli pažnju stražarima i prošli do sledećeg zaklona. Ponekad se može desiti da bacanjem predmeta dok ste iza zaklona privučete pažnju na sebe jer mehanika šunjanja nije dovoljno dobro ispolirana, a ako imate saputnika može se desiti da vas uoče ako se on ne nađe iza zaklona. Iako nije u pitanju česta pojava, za naslov koji se toliko oslanja na upotrebu ove mehanike očekuje se bolja izvedba.

Mozgalice su uglavnom veoma lake i pomeranjem objekata treba preći određene prepreke, a ponekad treba iskoristiti specijalne sposobnosti saboraca kao što su obijanje vrata i kovčega ili provlačenje kroz uske prolaze radi otvaranja vrata sa druge strane. Generalno ovakva deonica u nivou ne bi trebala da predstavlja preterani problem pošto postoji samo jedno ispravno rešenje za svaku mozgalicu. Ipak, sve do sada pomenute mehanike osim šunjanja nisu preterano prisutne u početnim nivoima koji su izuzetno linearni i neretko zahtevaju bežanje od protivnika jedinim ispravnim putem i kao takvi dodatno staju na teret sporom odvijanju događaja i uništavaju početni utisak igrača. Kako igra odmiče, nivoi postaju za nijansu kompleksniji i moguće je neke delove preći na više načina, ali je opet prisutna velika doza usmerenosti jer postoji samo jedan završetak igre i neke stvari se moraju odraditi na način na koji je razvojni tim isplanirao.

Segment u kojem A Plague Tale: Innocence najviše ostavlja bez daha je atmosfera. Grafika je izvanredno odrađena i čak se može porediti sa najnovijim AAA igrama, a još impresivniji podatak je da nije korišćen nijedan popularan engine poput Unreal Engine ili Unity već je Asobo napravio svoj engine specifično za potrebe ove igre. Još jedna činjenica koja se ističe je mogućnost da se na ekranu pojavi 5000 pacova u isto vreme, a ono što ostavlja u čudu je izvanredna optimizacija čak i u takvim situacijama. Postoje manje zamerke poput nedostatka prirodnijih senki korišćenjem HBAO+ umesto SSAO ili realističnijeg osvetljenja korišćenjem ray-tracinga, ali i pored toga ova igra izgleda fenomenalno kada se sve uzme u obzir. Muzika je samo još jedna stvar koja pozitivno utiče na stvaranje upečatljive atmosfere i tačno u pravim momentima se pojačava ili smanjuje intenzitet muzike u zavisnosti od situacije. Najveći broj kompozicija je fokusiran na gudačkim instrumentima što se dobro uklapa u srednjevekovni vremenski period, ali se povremeno može primetiti manjak raznovrsnosti.

A Plague Tale: Innocence je moguće kupiti po ceni od 45 evra što je dobar izbor jer u pitanju nije AAA igra. Nažalost, ne postoji mnogo razloga zbog kojeg bi ovu igru prelazili više puta osim za sakupljanje achievmenta ili skrivenih stvari unutar nivoa. Iako je trajanje igre sasvim solidno (9-12 sati), nije prisutno donošenje odluka koje utiču na ishod priče i u kombinaciji sa sporim početkom zasigurno je da neće svakome prijati izvedba. Pozitivno je što je veliki broj igrača prihvatio ovaj naslov sa oduševljenjem, pa se time ostavlja mogućnost za nastavak ili DLC koji bi uz nekoliko pomenutih poboljšanja mogao da bude fenomenalan. Treba pohvaliti Asobo Studio za trud koji su uložili u ovu igru i ako ovako budu nastavili, nema sumnje da ih očekuje veoma svetla budućnost.

Autor teksta: Vladimir Živković

Za potrebe testiranja, igru ustupio ComputerLand.rs