Metal Gear Survive

Platforma: PC PlayStation 4 Xbox One
Datum izlaska:20. Feb. 2018
Izdavač:
Razvojni tim:,
Žanr:,
Endžin:
6

Prošlo je dve godine od kad je izašao peti deo Metal Gear franšize i tada je dobio pohvale velikog broja gejmera. Gejmplej koji je uključivao dosta taktiziranja, šunjanja i slobodu izbora je nešto što je krasilo sve igre iz ove franšize i samo je jedan deo onoga zbog čega je Metal Gear popularan.

Metal Gear Survive je jedna od onih igara koju jedino ime vezuje za svoje prethodnike, a najveći razlog za to je odluka Konamija da otpusti glavnog tvorca ove franšize – Hidea Kodžimu. Njegovim otpuštanjem se Konami uputio na jedan nesiguran put koji je trebao da ih odvede ka nadomeštanju kvaliteta kako bi Metal Gear Survive mogao da bude približno kvalitetan kao prethodni delovi.

Konami se odlučio da proba da otvori novo poglavlje za Metal Gear franšizu prebacivanjem fokusa na preživljavanje i skupljanje oskudnih resursa u neprijateljski nastrojenom okruženju, ali postavlja se pitanje koliko je Konami bio uspešan u ovoj nameri.

Opis priče

Priča se nastavlja na Metal Gear Solid: Ground Zeroes gde je Big Boss uspeo da pobegne od crvotočine koja se otvorila na nebu. Pri kraju igre ste mogli da zapazite da je jedan od njegovih poslušnika uspeo da ne bude usisan unutra, ali je izgubio levu ruku. Ispostavlja se da će igrač biti stavljen u ulogu tog vojnika koji je u dodiru sa alternativnim univerzumom postao inficiran kao i zombiji sa druge strane, samo što je kod ovog vojnika to podstaklo regeneraciju ljudskog tkiva tako da je mu je ruka ponovo izrasla. Iz ovog razloga Goodluck, član tajne američke organizacije za istraživanje infekcija, šalje ovog vojnika da spase ljude koji su usisani u Dite (alternativni univerzum) i proba da nađe lek da bi se ova infekcija izlečila.

Prikaz Dite, alternativnog univerzuma u koji smo poslati

Za ljude koji nisu pomno pratili Metal Gear franšizu ili su preskočili Metal Gear Solid: Ground Zeroes ova priča može da izgleda konfuzno, pogotvo jer se u samoj igri barata sa dosta različitih vremenskih linija. Razvojni tim jeste ubacio dosta flešbekova koji pokazuju dešavanja i kako smo dospeli na Dite, ali i dalje je sve prilično nejasno i razbacano.

Likovi koji se pojavljuju su prilično bezlični i nemaju neke specijalne osobine koje će vas naterati da ih zavolite ili zamrzite (osim Virgil AT-9, robotskog asistenta, koji vas konstantno podseća na stvari koje i sami možete da vidite na ekranu i samim tim vas tera da ga ne volite zbog obilja beskorisnih informacija).

Virgil AT-9 – gorepomenuti robotski asistent koji konstantno dosađuje svojim opaskama

Grafika, opcije i zvuk

Kada se uzme u obzir da je prošlo dve godine od petog dela i da je igra i dalje na Fox Engine, očekivao bi se isti grafički kvalitet, a zapravo igra izgleda za stepen gore nego prethodni deo. Prema dostupnim opcijama ovo ne bi trebao da bude slučaj jer su sve opcije identične kao i kod prethodnika. Jedino što zapada za oko je nedostatak anti-aliasing opcija i nedostatak velikog broja detalja poput otisaka u pesku (ovo je jedna od stvari koju je posedovao čak i Uncharted 2 na PS3 još davne 2009. godine).

Svakako je poražavajuće da je Konami dopustio da igra degradira u ovom segmentu (treba napomenuti da su u pitanju najjača podešavanja na 1080p).

Što se tiče zvuka, ne postoje neke specijalne zamerke, a ni pohvale vezane za ovaj naslov. Glasovna gluma je odrađena solidno, muzika je dobro usklađena sa dešavanjima (ali se stiče utisak da je soundtrack relativno mali), a tu su naravno i dobro poznati zvučni efekti koji su krasili i prethodnike poput zvuka kada vas zombi ugleda i počne da vas juri.

Gejmplej

Gejmplej je stvar gde smatram da je Konami donekle omanuo sa ovim naslovom, a pogotovo kod UI, neusklađenih kontrole i previše sistema i sitnica koje samo opterećuju igrača umesto da pružaju uživanje. Pored osnovnih helta i stamine sada morate da pazite i na glad i žeđ, što je poprilično teško izvesti na početku igre s obzirom da se nalazite u pustinji sa veoma malo početne opreme. Često ste primorani da pijete prljavu vodu koja može da stvori infekciju, pa onda morate to da lečite jer u suprotnom povraćate na svakih 30 sekundi itd. Ne kažem da je to loše za ovaj tip igre, ali je prilično dosadno balansirati sve to, a Vaš lik pritom nije u stanju da potrči duže od 15 sekundi i stamina Vam se oduzima čak i kada čučite i puzite, ali ne kad se normalno krećete – tako da se stiče zaključak da je ova mehanika sa staminom veoma loše osmišljena.

Zatim bih pomeuo user interface gde su potpuno omanuli sa kontrolama za miš i tastaturu. U nekom trenutku treba pritisnuti R da biste uzeli neku stvar sa poda, nekad treba da držite R jedno 5 sekundi po itemu koji skupljate, nekad treba da pritisnete space, a nekad enter. Po meni je logičnije da to dugme bude univerzalno i da treba da se uvede nešto poput “take all” opcije da ne biste morali da kad ubijete 10 zombija provedete još 3 minuta skupljajući sve sa njih što Vam treba.

Svi meniji u igri su prilično neintuitivni i loše dizajnirani. Doduše kao najlošije dizajniranu kontrolu bih naveo da morate da držite CTRL dok pomerate miša da biste mogli da postavljate objekte u vašoj bazi – zašto jednostavno ne može samo da se izvede sve to sa pomeranjem miša bez držanja CTRL? Bar treba pohvaliti da postoji dosta opcija kod pravljenja baze i da stvarno možete da napravite jedan mali grad kako se bližite kraju igre.

Posebno bih napomenuo problem sa balansiranjem oružja gde je prilično očigledno da su neka od oružja daleko efektivnija od ostalih (npr. poput korišćenja metalne ograde i koplja umesto bejzbol palice, mačete ili macole) kao i da su luk i strela efektivniji od pištolja. Treba dodati da je sistem borbe prilično dosadan i da postoje 3 osnovne animacije za većinu oružja u igri koje postaju brzo dosadne, a sve naprednije tehnike se otključavaju nivoima i uglavnom imaju veoma konfuzan način izvršavanja.

Molotovljev koktel je prilicno efikasan protiv većih grupa protivnika, takođe dobra taktika je korišćenje metalne ograde u kombinaciji sa kopljem ili korišćenje luka i strele

Vredi pomenuti da ova igra poseduje i Co-Op mod koji je osmišljen u vidu odbrane objekta od horda zombija (ovo je inače česta pojava i u single player režimu). Najveća razlika je što putem Co-Op dobijate daleko više resursa tako da sam nakon 20 min Co-Op uspeo da napredujem za čitavih 6 levela, a posle kad sam se vratio u single player (pošto se sav napredak prebacuje iz jednog režima u drugi) imao sam 5 nivoa prednosti u odnosu na zombije tako da je postalo daleko lakše izlaziti na kraj sa njima. Definitivno mislim da je trebalo ograničiti ulazak u Co-Op na neki veći nivo ili odvojiti napredak u Co-Op u odnosu na single player čisto radi balansiranja ili možda još bolje da je uveden scaling sistem prema kojem će zombiji biti najviše 1-2 levela ispod igrača.

Treba pohvaliti ideju gde igrač ima priliku da uđe u peščanu oluju kao mesto gde može mnogo da dobijete, ali mnogo i da izgubi. Tu se nalaze retki materijali, retka oružja, ali može da se desi da se izgubite ili da Vam nestane kiseonika. Ipak i tu se nalazi jedna mana, a to je da ne postoji nigde opcija za čuvanje igre, već se igra automatski čuva svaki put kad odete u bazu. Tako da ako hoćete da se odlučite na ovakvu avanturu ili bilo koju od misija, morate da pazite da imate dovoljno resursa, a svaki neuspeh se kažnjava tako što morate sve opet ispočetka.

Za kraj gejmplej sekcije bih pomenuo mikrotransakcije kao samodestruktivni element ovog naslova. Ako hoćete da počnete igru ispočetka na novom liku, možete da kupite jedan od tri save slota koji košta 10$ (što znači da je za sva tri je potrebno ukupno 30$). Ako hoćete da imate više od 4 loadout-a, možete da kupite još njih po ceni od 3$ po slotu (ukupno 12$). Uz još nekoliko manje bitnih primera, ovo se jedino može nazvati kao čista pohlepa kojom kompanija pokušava da se okoristi na račun Metal Gear franšize. Konami stvarno treba da uzme za primer kako druge kompanije prolaze kad naplaćuju 40 evra za igru i još za neke od najosnovnijih stvari naplaćuju dodatno.

Otključavanje slota za novog lika košta 1000 novčića što je 10$ – totalno apsurdno.

Zaključak

Metal Gear Survive je izašao 20. februara 2018. i dostupan je za PC, PS4 i Xbox One po ceni od 40 evra. Ovaj naslov može biti privlačan pravim fanovima survival žanra ili ljudima koji vole da farmaju resurse besomučno, ali je velika verovatnoća da će mnogo loše dizajniranih mehanika uticati na zabavu koji ovaj naslov ima da ponudi. Takođe treba uzeti u obzir da postoji dosta naslova koji su daleko bolje odradili neke od prethodno navedenih mehanika i da je konkurencija veoma jaka u ovom žanru da bi Metal Gear Survive uspeo da zasija na način na koji je Konami zamislio.

Nadajmo se da će Konami naučiti lekciju i odustati od mikrotransakcija u budućnosti, a usput pokušati da vrati ovaj serijal na staze stare slave makar odveo nastavke u potpuno drugom pravcu u odnosu na ovu igru, a i na prethodnike.

Autor teksta: Vladimir Živković

Sistemski zahtevi

Minimalni

CPU:Intel Core i5-4460 (3.40 GHz) ili bolje; Quad-core ili bolje
GPU:NVIDIA GeForce GTX 650 (2GB) ili bolje (potrebna podrška za DirectX 11)
RAM:4 GB
HDD:20GB slobodnog prostora
OS:Windows 7 x64, Windows 8 x64, Windows 10 x64
DirectX:11.0

Optimalni

CPU:Intel Core i7-4790 (3.60GHz) ili bolje; Quad-core ili bolje
GPU:NVIDIA GeForce GTX 960 (potrebna podrška za DirectX 11)
RAM:8 GB
HDD:20GB slobodnog prostora
OS:Windows 7 x64, Windows 8 x64, Windows 10 x64
DirectX:11.0
6